Delo

КРОЗ живот 211 Био је у њој више пута. Воли њезину природу, њезину умет'ност, па чак и наивно непоштење њезиних људи. Наивно непоштење? Њојзи се учинило да им се не би мо/гло приговорити, да су наивни, и ако још ни три дана није саставила у Италији. „Да, наивно, готово привидно за свакога, а нарочито ко их ■боље познаје. Ниједан вам народ неће признати одмах своју погрешку и бити готов, да је исправи, као Талијанци. И тада се чак може и злоупотребити њихова отвореност. Он је бар видео много таких примера. Али странци, не познавајући обично њихов језик или немајући прилике да их боље упознаду, памте само колико су пута у Италији били преварени, и за многог је то и најјача успомена из похода ових лепих крајева“. Милица осети неку топлину око срца. Овај човек уме не само да посматра људе но и да буде праведан према њима. У ■његовим је речима нашла прекор и за себе, што је хтела на пречац да суди, и по два-три примера читав народ да осуди. „Јесте ли сад већ давно у Италији?" запита га. „Истом од неколико дана. Био сам више година у једној санаторији за унутрашње болести код Беча. Али стриц ми последњих година непрестано пише, да сиђем доле, те да код куће отпочнем праксу и надгледам имање. Сад сам на раскрсници. И да то питање решим, дошао сам у Италију, у земљу добрих идеја“. „Па дођосте ли већ до које добре идеје?“ „Још нисам. Одмах сам се нашао са Завишићем, а и он је, « ако мизантроп, пун добрих савета као и мало не сви људи. А ја мислим да је давање тих тако званих добрих савета највећа лакомисленост људска. ЈЂуди не воде рачуна о томе, какву велику одговорност тим на себе сваљују. И нека су збиља савети uo најбољем искуству и у најбољој намери дати, да ли знају ти ■саветодавци шта једном човеку управо треба? Они се држе општих људских „добара", богатства, части, славе... Али је питање, да ли то баш свакога без разлике чини срећним и задовољним? Подај се утицајима људи, и ти си проиграо своју срећу. Задобио си, може бити, што њима треба, што они желе, али себе ниси задовољио. И зар збиља цео свет да зна шта треба да чиниш, само ти да не знаш, ти, који треба себе најбоље да познајеш? То је учинило те су људи изгубили веру у саме себе, те већ не могу ни да решавају задатке свога живота сами за себе. А утицај •је околине заиста тако јак, да му се човек ретко кад и опире и 14*