Delo

214 Д Е Л О Поспе колациона су држали сијесту, а пред вече би се сви састајали у стабилименту или у гранд хотелу на кави или сладоледу, па онда одшетали до вароши или ишли од апрода дуж канала до Тиберијева моста преко Марекије и посматрали Апенине или путом према Вичону, — других праваца није ни било. Завишић је и сувише заузимао Давида. Овоме је то спочетка било криво, јер га је увек одводио од Милице, али је у току разговора заборављао на то, видећи шта све Завишић преноси на њ, и од какве ће то све велике користи бити по њега.. Више су пута морали свраћати и у Завишићев хотел, кад је било потребно, да се што написмено сврши, а Милица су и Мариновић у таким приликама остајали сами. Мариновић је био врло начитан човек и познавао је нарочито модерну северну, па и енглеску књижевност. Али је много што-шта од тога и Милици било познато, тако да се Мариновић често пријатно изненађивао, видећи колико је и она у лепу књижевност ушла. И што су више заједнички омиљених књига нашли, нашли су и више додирних тачака међу собом, и разговори су им текли пријатно и угодно, као дотле непознатим људима, када се састану, те нађу да имају исте драге знанце. Од нарочитеје чари и дражи било за њих, што је сад једно видело свога омиљеног јунака и јунакињу у светлости другога и опажало њихове особине, које дотле, свако за се, не беше пронашло. И они су замишљали да само тако помажући једно друго и могу доћи до потпуне слике својих омиљених личности. Осетили су се као душе које се допуњују. То их је за мало дана толико зближило, да им се чинило као да нису скорашњи познаници, но да се знају откада за себе знају. Мариновић се истина чудио фином схватању Миличином:. она је умела да протумачи радњу једнога јунака његовим карактером, утицајима споља, стицајем прилика, па чак и другом природом његовом; умела да схвати сукобе, који се јављају у једној личности или између више личносги, било што су понесене истим, било различитим страстима, било што теже истим било различитим циљевима; умела да пронађе места, која и с једном или и неколико речи тек погађају извесно расположење душе фотографском верношћу; — али је и увидео, да се она ипак није могла да пробије до проблема, што их писци себи стављају, ни да у њиховим делима види покушаје, како се или уколико се они решити дају; увидео је да Миличина даровитост,.