Delo

КРОЗ живот 215 и крај све университетске спреме, није развијена како треба, да би више у дубину продирала. Она се и сувише задржавала на конкретним стварима, и пут јој до апстракције још није био утрвен. Стога јој је Мариновић почео обраћати пажњу на проблеме, на њихову сличност и на различност њихова тумачења, и нокушао, да јој ову разлику протумачи на писцима разних праваца. Она је осетила како расте душа њезина, и захвално га називала својим учитељем, а он је осетио, да учитељ највише зна и најбоље тумачи кад има ученика, који тако приања уза њ и тако се његовим поукама одазива. Кад јој је показао једном колико разних тумачења један проблем допушта, јер је и разноликост живота и разноликост схватања његова велика, и наводио за то многе примере, Милица га је запитала и одушевљавајући се њиме и дивећи му се, како је, забога, стигао да све то прочита. Он је увек ишао за тим, да има одређенога слободног времена. Стога се и задржавао толико на клиникама после свршених студија, затим ступио у једну санаторију за унутрашње болести, и радио и у једној оближњој, за душевне, пошто се бави и психијатријом. Веома га занима душевни живот људски, а из ненормалних се појава много што-шта да научити и о нормалнима. У санаторијама се пак зна кад се ради, а кад смо слободни од рада. Изузетака од тога готово и нема. Да је сишао доле и отпочео праксу, зна да би био растрзан, може бити да би и имао доста слободна времена, али се то не би знало кад, а за рад на себи човек мора имати своје одређено доба. А да му није понекада досадан тај једначити, строго одмерени живот, где се готово са сваким откуцајем сата зна шта треба чинити? Досада? У раду и друштву с најбољим пријатељима, који све дају што имају, па често и више но што ми можемо примити, а ништа не траже, у друштву с књигама, живот тече тихо и спокојно. А ако смо навикли, или смо јаком вољом постигли, да се одвикнемо од тога, да тражимо животна стимуланција, јаке подстицаје, узбуђености, што за собом повлаче тромост и малаксалост, из којих се опет само јаким дражима буди, и живот проводи у вечитом том циркулу, — онда ћемо бити тим и задовољни. Али зар нам нису потребни и задовољења и подстицаји, што потичу од живих бића?