Delo

220 Д Е Л 0 посао често одводи од идеалности, за то је добро што си ти крај мене. И све кад бих ја био сав начињен од онога теста, од кога је Завишић, ти ми нећеш дати да постанем што је Завишић. Је ли да нећеш“? Он је топло ухвати зл руку, пољуби и опрости се. Она га испрати боним осмехом. Да ли је веровала његовим речима. Али кад се врата затворише за њим, она осети велику олакшицу. Једва једном сама, једва једном слободна! А то јој је сад тако потребно било! Она се баци на наслоњачу и узе књигу, што је купила данас од онога књижара, који под аркадама муничипија продаје књиге на тезгама. Била је Дантеова Комедија. Мариновић јој је рекао, да чита места којасу јој из превода добро позната, и да ће се изненадити како ће их добро разумети. Отвори одмах пету песму Пакла. Али њезино је знање талијанскога језика било још врло слабо, и она је с напрезањем читала сећајући се садржине из раније читаних превода и помажући се знањем осталих романских језика. Удубила се у стихове и није могла с њих ока скинути. О, кад би и њој био наклоњен владар васионе, и она би га молила за његово спокојство, јер и она осећа да он има милости према њеној кобној судбини. Оставила је књигу и изишла на балкон. Није могућно да он не зна ко је Давид, и ла није видео да Давид не може задовољити тежње њезине душе. Јер и она је под утиском његових речи истом о свему том постала потпуно свесна, и ако је то од првога додира са својим мужем несвесно осећала. И није могућно, да га се није коснула њезина судбина. Они о томе нису никад говорили, али је она осећала да су тиме биле испуњене оне празнине између њихових говора, када су ћутећи ишли једно крај другога. Јест, у томе је ћутању она највише и осећала сродност његове душе и оно проткивање мисли и чустава, које досада ни с ким осетила није. У том су се ћутању нашле њихове душе. И зар је она морала то да осети сада, — када је све доцкан било ? У мрклој ноћи чуло се опет тихо брујање мора као пре неки дан. С њиме се мешала још и раскалашна песма из кабарета крај мора. Али Милица као да ништа од свегатога није чула. Она је била глува према свему, тако је силан сад био у њој глас њезине душе,