Delo

КРОЗ живот 221 Годинама се јављала у ње чежња за пријатељем, за другом, за човеком. Годинама је она сузбијала: још је рано! А кад се пријатељ, друг, човек појавио, она мора да узвикне: већ је доцкан! Изненађена стоји сама пред својим чинима: гле, то нисам ја мислила, гле, то нисам ја хтела! Моји чини нису мој живот. Мој живот није у мојим радњама, он је негде ван њих, али где је, где је? По својој силини дотле незнани бол раздирао је њене груди при схватању тога трагичног момента њезина живота. „Зар је то баш тако морало бити? О, мајко моја, твоја душа беше добра, али твоја теорија беше лажна. И ти си тако веровала у њу, да си је без икаквог двоумљења усадила у срце свога најмилијег створења! Зар си могла и помислити, да оно, што је теби донело срећу, неће и твом детету срећу донети ? О, мајко моја, ала смо се љуто превариле! Где си ти видела негда цветну ливаду, ту ја сада видим непрегледну пустош. И има ли игде излаза из ње? Зар ће ово довека тако трајати?" И Милица бризну у плач као мало дете. Сузе су се лиле низ образе, сустизале на њезиним грудима и оданде у малим поточићима сливале на ограду од балкона, на који се наслонила. Да ју је њезина мати видела, да ли би је могла разумети: да ли би могла разумети сузе једне жене, која се једва на десет дана после венчања први пут заљубљује, али не у свога мужа? Најзад и њезине сузе усахнуше. И њен јој се бол, у сузама окупан, учини сад не лакши, али чистији. „О, Боже, почуј молитву једне несрећне жене. Моји су боли-без пребола, али за моје муке дај њему спокојства!" XIX Мариновић је био од онога типа људи, који нису много популарни међу људима. Он је умео владати собом и у ситним и у крупним стварима, а ти људи нису обично људима мили. Истина, људи не примећују често у чему је све то самосавлађивање, и када један човек не одговори на замерку замерком, на досетку досетком, склоњени су да то тумаче његовом слабошћу, неумешношћу, само не његовом уздржљивошћу. Али ипак за то у многим стварима виде његово владање собом, и стога је за њих такав човек својом појавом или и само својим именом нем прекор за многе њихове поступке. Таки су људи живи докази њихових слабости, а ти, и уз то још и таки докази. људима нису никада угодни.