Delo

224 Д Е Л 0 рени; онако пак, ако нам сунце на једном хоризонту и зађе. рађа се на другоме“. „Али све те разне стране не могу ипак имати за нас исте вредности. Има нешто, што је у средишту живота, за чим је највише стало, па ако се у томе преваримо. „На срећу то, што стављамо у средиште живота није у њему кроз читав век наш. Садашње тежње, што нам се чине велике и највеће, биће мале у будућкости, као што су нам сада прошле велике тежње. И из њих израшћујемо као из дечјих ципелица". „А зар нема тежњи које не прелазе у прошлост, које су увек садашње. Може бити што сам жена, али ја осећам да је у средишту мога живота, да ме воле и да ме разумеју, и ако, то не постигнем код оних, за које мислим да су у првом реду позвани..." „Cartoline bellissime! Francesca da Rimini! Quadro del Cassioli!“ зачу ce одједном један рапав, несносан глас. Продавац карата са сликама стојао је пред њима пружајући им слику Касијолијеву. Мариновић је узе само да се што пре отресу наметљивога Талијанца. Махинално је пружи Милици: „Бесумње вам је позната ова појава из Дантеа. Ваљда сте је већ потражили и у оригиналу. Јадна Франческа, која је с недрагим дошла у Римине, да ту нађе свога драгога". При последњој речи глас му задрхта. Они се погледаше и боја им се лица промени као и Франчески и Паолу Лепом, кад су читали о Ланчелоту „соте Amor lo strinse". Мариновић је ућутао, а ни Милица није имала речи. А зар би им речи и могле што више рећи? Узбуђено су стојали једно према другом не усуђујући се да се још једном погледају. Милица је осетила, како јој свим телом проструја нека топлина, обузе је неки пријатан умор и* она се спусти на наслоњачу. Али је у мислима и једно и друго заман покушавало, да нађу речи којима би отпочели нов разговор. Милица је убрзо и напустила свако напрезање, одала се слатком осећању, које је овладало њоме, и у близини онога, коме је без речи признала прву љубав своју, проживела најслађи час свога живота. Кад су се Завишић и Давид враћали, Мариновић је већ био у пуној равнотежи своје душе, пришао им и упустио се с њима у разговор, али Милица се из свога сна није дала будити.