Delo

КРОЗ живот 225 И пошто се Завишић и Мариновић већ опростили, и Давид је позвао на купање, Милица се прену и полако улажаше за Давидом по мекој пржини у море. XX И Завишић је задао доста муке Давиду, и Давида је сад све више пекло, што је толико безобзиран и редовно га од Милице одводи. Спочетка се тешио, што то неће дуго трајати, и што ће за све бити богато награђен, али сад му се чинило, као да Завишић ни сам не зна шта хоће, и да његовим плановима никада краја бити неће. Кад су после купања легли на песак, да се просунчају Давид не могаде да се одржи, а да не искаже Милици своју зловољност. „Не знам, шта је с тим Завишићем. Узнемирен је и раздражен тако, да ми се све чини, као да ће памећу померити. Знаш ли, зашто ме је звао синоћ?“ „Зашто?“ „Покварио је тестаменат. Прво је оставио све своје имање жениној родбини и неке легате својим рођацима. Синоћ ме је зато звао, да ми каже, како хоће да начини други гестаменат. Сад се сетио, да би свет рекао, да је заиста убио своју жену, и да је зато њезиној родбини и оставио све имање, да би jo] уста запушио. Одлучио је, да остави на добротворне циљеве и одмах ми и распоред показао. Сетио се канда свих наших просветних и добротворних установа, и свакој је по један део одредио. Нисам имао ништа ни против тога, само да се једном ствар сврши. А знаш с чиме је опет јутрос дошао?“ „С чиме?“ „Ни оно му се не допада. Неће никоме ништа да оставља. Вели, најбоље је да умре без тестамента, па што коме припадпе нек носи. Кад њега нема, и тако је свеједно. Узалуд сам га почео од тога одвраћати, и ако би то по мене може бити најбоље било, пошто имам његово генерално пуномоћје. Али се он разгоропади и стаде говорити, како се каје, и што ме је звао (Давид није приметио, да се ту одао), и што ми се поверио. Рече да је био најзадовољнији кад ни једнога Србина није видео, нити шта чуо о нама. Кад нам је Мариновић пришао, био се мало смирио, али ја сам ипак морао и овоме ствар поверити, и ако се Завишић томе противио, и у помоћ га поДело, књ. 71. 15