Delo

228 Д Е Л О „Колико сте ишли донде?и запита га Милица. „Више од четири сата. Кренуо сам се одавде пре четири^ а стигао тамо после осам“. „Па како је у републици?" запита Давид. „Јутрос сам поранио, попео на Монтетитано, разгледао град и околину, видео три куле, Plazzo del Governo, статуу слободе пред њим, монумантални камин у њему, па најмио кола и у подне био у Риминима". По његовом причању Милица је осетила, да није Сан-Марино био прави циљ његове шетње. Тако не прича онај који је ишао да походи један град, заинтересован особеношћу његовом. „Па вреди ли отићи?“ запита Давид даље. „Ако хоћете да се похвалите, да сте били у најмањој држави на свету. Мени је била потребна мало већа шетња, а да не буде бесциљна, отишао сам у Сан-Марино“. Милица се у себи обрадова, што је погодила. Учини јој се, да сад зна и зашто му је та шетња потребна била. Друштво се полако упути у варош, да виде Августов лук. Пошто су поседели мало пред Caffe del Commercio на пијаци Кавуровој, пођу даље. Упуте се корсом Августовим. Завишић је ишао напред с Давидом и показивао му писма, што их је баш тада узео с поште. Мариновић је ишао полако с Милицом. Њима је још непрестано било тешко наћи речи. Али кад наиђоше на један камен на пијаци Јулија Цезара, Мариновић се одједном обрте Милици: „Госпођо, знате ли шта значи овај камен? Споменик је једне славне одлуке: Iacta alea est! Недалеко одавде је речица Угрона, а то је стари Рубикон". Он је те речи мирно изговорио, и Милица га је погледала са пуно поверења. Његова се мирноћа прелила и на њу. Знала је да ће сад чути његову одлуку, али је знала и да he је присебно дочекати, уверена, да ако јој може бити и тешко падне у први мах, да he ипак и њезину срећу ујемчити. Што он донесе, зар може рђаво бити? „Одавно сам већ навикао, кад ме мисли муче, кад ме чу^ ства раздиру, кад не могу да се решим, да у дугој усамљеној шетњи помирим мисли, сталожим чуства, дођем до одлуке. Томе је био намењен и јучерашњи поход у Сан-Марино“. Мариновић је застао. Да не би Милица хтела што да рече? Милица је ћутала. Она није хтела ништа да учини, што би могло^