Delo

КРОЗ живот 229 на његову одлуку утицати, и чекала је, унапред знајући, да ће јој се покорити. „Решио сам се, да се вратим у своју санаторију. Мислим, да је тако најбоље", рече Мариновић једва одајући знаке свога узбуђења. Милици је било у тај мах као да је изгубила свако осећање. Затим осети као неки лак потрес у глави, и учини јој се као да је све ново око ње: и куће и људи и улица дођоше јој друкчији но иначе. Али за час па јој и куће и људи и улица посташе као што су и пре били. И сад одједном осети страховити бол, бол жене, кад види да је човек може прегорети. Тај је бол у жене често врло јак, и кад јој човек није мио, а Милица је љубила Мариновића. „Мислим, да је тако најбоље“, понови Мариновић, видећи да Милица никако не долази до речи. „Живот нам изазива замишљаје, које бисмо да остваримо, и ставља дужности које треба .да испунимо, — али већина људи ваљада пролази кроза њ између неостварених замишљаја и неиспуњених дужности. Прво је често ван домашаја наше воље и наших снага, али друго као да иајвише стоји до нас самих. Ја сутра рано одлазим и ми се по свој прилици видимо данас последњи пут“. „Последњи пут!“ хтеде Милица да узвикне. Али је присебност његова и опет на њу прешла и она се уздржа. Не може бити друкче, и он осећа љубави према њој као и она према њему, али се није повео за њом, но је погледао право стварности у очи и савладао се; не може бити друкче и он пати сада, што мора да се одрече своје љубави, али срчано подноси своје болове. Она се не би показала достојна његове љубави, кад не би исто тако храбро и своје боле подносила. И Милица је могла да задржи оне речи, али још никако није умела да нађе др>ге. Бесумње је Мариновић разумео њено ћутање. Он је погледа право у очи и гледаше је нетренице. Она као да је осетила његове погледе, диже и своје, које његови привукоше тако, да их не могаше спустити с његових очију. „Будите срећни!“ рече Мариновић тихо и сасвим полако. Али она још не могаде да нађе речи. „Милице, будите срећни!“ понови Мариновић још тише и још лакше. „Будите и ви!“ готово шапатом изусти Милица, па онда •<5рзо трже главу у страну. Да ли је хтела да задржи или да сакрије незадржане сузе?