Delo

230 Д Е Л 0 Мариновићу се учини, као да је видео да јој се очи овлажише.. Кад су се растајали, Милица се обрадовала, кад је приметила да јој Мариновић ни при послегњем збогом није ни руку стиснуо јаче но иначе, нити је у руку пољубио. Она је знала шта то значи: он није себе ни у последњем тренутку изневерио, њихова је чиста љубав била до краја одржана. XXIII После вечере Давид је отишао Завишићу. „Други али и последњи пут“, рече Милици при поласку. „Зглудна ствар заиста.. јер ако ra и приволимо на какву одлуку, шта нам јемчи, да ће он и сутра остати при њој? Милица је и опет изашла на балкон. Опет су надолазили. таласи, опет се чула свирка и песма из кабарета. Али сад је Милица чула таласе, чула гласе око себе и видела бескрајну пучину, како по где-где беласне кроз ноћну таму. Била је у свечаном расположењу, које се ваљада никад и не понавља у животу. Осећала је, да јој душа светкује велики,. може бити и највећи празник свога века. Нешто је слично осећала само кад јој је мати умрла. Познала је шта је љубав. И то каква љубав! ЈБубав, која се одала само у дрхтајима гласа и у бојама лика, љубав која ниједном речи није била споменута, љубав која се нечујно и невидноодиграла само у душама њиховим. Како је узвишена како света, како блажена така ничим неоскрвњена љубав! И само така љубав и може бити трајна и непролазна и само нас така љубав и може везати вечитим дугом за онога који је у нас побудио! Шта се све може проживети за три дана, за цигла три дана., После очајања првога дана дошло је блаженство другог и после блаженства другога ова чиста прекаљеност трећега дана. Она је љубила, на десет дана после свог венчања љубила, и сме слободнопогледати, не другима у очи, јер то је за њу мало, но себи у душу јер види да улази у брак чистија но што је пре ове љубави била. Покушала је да сведе у памети све што је за ова неколико дана проживела. Она је видела да је за то време научила више,. но за све време у школи и увидела да нам живот за једну нед. времена може више дати но школа у свем свом дугом размаку. Јер оно што живот даје, то достиже до највеће дубине нашега бића и открива нам и незнане стране његове. О, какве је подстицаје примила она (и заиста сад види