Delo

ЛЗ НАУКЕ 0 ЖИВОТУ 263 толиких других типова, који су били помешани међу собом у једну популацију. Тај је тип у ствари већ био ту, помешан и изукрштан са многим другим типовима, и ми смо га само издвојили. Дакле ту не може бити ни речи о постанку некога новога типа путем континуелног варирања и одабирања у једном правцу. Стога да би се утврдило, да ли се заиста одабирањем може да дође до неког новог типа мора се радити са тзв. чистим линијама, како их је назвао Јоханзен. Па шта су онда чисте линије? Сам Јоханзен овако дефинише „чисту линију“: „Чиста линија јесте скуп свију јединака, које воде порекло од једне једине хомоциготне јединке, која може безусловно сама себе да оилођава. И при том се по себи разуме претпоставка, да она мора саму себе даље и да оплођава, иначе, ако би било укрштања, ни „линија“ не би била више „чиста111. Дакле ако бисмо узели једно зрно од неке сорте пасуља, али под претпоставком да у себи не садржи ничега од неког другог типа, дакле хомоциготно је, па ако бисмо га посејали, и учинили да се биљка развијена из тога зрна оплоди својим поленом, онда бисмо на тај начин извели једну „чисту линијуЧ Према томе о чистим линијама може бити речи само код хермафродитних организама (и организама који се бесполно множе). Да бисмо утврдили сад, да ли заиста постоји варирање организама, које одводи ка стварању нових типова (или врста) морамо радити искључиво са чистим линијама. Јоханзен је тако и радио и дошао је до резултата, да се средња вредност варијационог реда у чистој линији не може никако да помери ни десно (-(-), ни лево (—). Ако из варијационог реда неке чисте линије посејемо најлакше семење и најтеже, ипак средња вредност њиховог потомства никада није мања, односно већа, од тежине семена које смо засејали, већ средње вредности најлакшег и најгежег семена просто као да гравитирају једна другој. Према томе, дејство селекције у „чистим линијама“, према испитивањима која је Јоханзен вршио, нарочито на пасуљу, потом и на јечму, ннје никакво. А то ће рећи, да је постанак фела немогуће објаснити Дарвиновим флуктуентним варијацијама у неком правцу. Но колико је то заиста тачно, још је прерано говорити о томе. Али поред Дарвинове теорије о томе на који се начин вршио 1 Јо li а n n s e n, W. — Elemente đer exakten Erblichkeitslehre. (Стр. 154). Јена, 1913.