Delo

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 367 ШЕСТА ПОЈАВА. Данило, Зорка, доцније Наталија. Данило: Зорка, шта ћеш с њом? 3 о р к а : Хоћу да ми покажеш, да ли треба и даље да живим. Данило: Али то је тако лудо од тебе. Зорка: Није, јер те волим. Данило (хода узбуђено, ломећи ce): Не знам шта да радим! .. Зорка: Имаш да бираш: или њој да се замериш, или мене да убијеш. (Спусти се на диван). Данило (готово очајно): Зашто СИ таква!... (Седне на столицу крај писаћег стола. На лицу му си огледа колебање и борба. Очи му добивају мутан изглед, а боре постају видније). (Кроз десна врата долази Наталија). Наталија (Спазивши Зорку застаје близу врата. Данилу): Звали сте ме. Д а Н И Л 0 (устаје од стола и гледа преда се. Кратка пауза. Збуњено). Да, звао сам вас... Зорка (посматра их обоје). Данило (нешто тише, трудећи се да прикрије своју збуњеност и нелагодност): Хтео сам да вам кажем, да вам захваљујем... Редакцији „Трибуне" није више потребна ваша помоћ... Н ата Л И ј а (нагло се промени ; јако је изненађена и гледа га неколико тренутака чисто не верујући, но погледавши Зорку брзо се савлађује. После краће паузе, хладно, поносито): Треба ли одмах да напустим посао? Данило: Не... од првога. (Пауза). Н ат а Л И ј а (поклони му се ћутећи и одлази). СЕДМА ПОЈАВА. Данило, Зорка. 3 О р К а (кад Наталија изиђе, устаје и пође журно Данилу. Радосно, захвално, готово дрхћући од узбуђења): Хвала ти, Данило! Хвала ти!... Данило (мрачно): Ово је било понижење за мене... Зорка: Не, није. Немој тако да мислиш... (Ухватигаза руке): Ти си још увек тако добар! (Обаспе му руке пољупцима). Хвала ти! Данило (бранећи ce): Но, остави, немој... Зорка: Зашто? Љубила бих сада и место где станеш. (Нежно): Мили МОЈ Данило ! Ти ме ипак волиш. (Наслања главу на његове груди): Ово добро Срце припада мени... (Умиљавајући се): Хоћеш ли да ми опростиш, што сам била тако пргава и несносна у последње време? То је само зато што те много волим, веруј ми. Данило: Али ми мораш једно обећати: да ћеш молити Нину да ти опрости за ону увреду.