Delo

368 Д Е Л 0 Зорка: Xohy, врло радо. Данило: Иначе he отићи за учитељицу, а ја то нећу због Милутина. Ти знаш, да је он воли. Зорка: Обећавам ти. Још данас ћу је молити да нас не оставља. (Ухвати га испод руке. Нежно): А сад хајде мало са мном. Хоћеш? Ово рђаво време тако утиче на мене. Хтела бих да сам заједно с тобом; плашим се сама. (Поведе га). Данило: Но, па куда ћемог Зорка: Хајд’мо у нашу собу. Жртвуј ми мало времена. (ДржеНи га испод руке пође са њим и гледа га с осмејком; код левих врата застаје. Нешто тише): Знаш ли, по некад, кад ми није добро и кад ми изгледа да нећу још дуго да живим, онда ми је највише жао што ћу тебе да оставим. Искрено да ти кажем, ја тада желим да заједно умремо. Данило (насмејавши ce): Зар ништа мање! Зорка (стојећи на прагу): Озбиљно ти кажем: ја не волим да останеш после мене. Не дам те ја никоме. (Губе се кроз лева врата). (Кроз десна врата долази Милутин и одлази у свој атеље. Чује се његово певушење. Неколико тренутака после њега долази Владислав). ОСМА ПОЈАВа. Милутин, Владислав. Владислав (застаје и гледа свуда по соби. Затим прилази завеси): Уметниче, где си? Јеси ли ту? Милутин (иза завесе): Овде сам. Владислав: А, у своме храму! Имаш ли цигарете? Милутин: Имам, имам. (Излази из атељеа). Владислав: Молим те једну. Не могу да купимпоовој киши. Милутин (нуди га цигаретама): Извол’те, седма велика сило! Владислав: Велико хвала ! Када ти буду подизали споменик, и ја ћу дати свој прилог. Милутин: Благодарим унапред! Владислав (палећи цигарету): Где ли је господин Данило? Хтео сам да га питам, зашто ли је то госпођи Наталији одрекао сарадњу. Милутин: Истина? Владислав: Да, мало пре. А штета! Дивна, необична жена! Милутин: Гле, гле! Нисам знао да и тебе одушевљавају жене. Владислав: Ретко која, али она ми је врло пријатна. (Нл левим вратима појављује се Ннна). Једном сам приликом написао,.