Delo

П Е С М Е ЗВЕЗДАМА Тихо вас љубим, добре звезде, У болу својим сузама, Светове који с вама језде, Окован земним узама. Бог ме је моро сам проклети! Да л’ неке ноћи, или дана, Ја не знам кад сте постале; Ал’ после мојих свих обмана Ви сте ми, звезде, остале. Не може нико вас отети! Ви сте у мени моје благо, Ви моје вечно пролеће; Ви моја љубав, моје драго: Вас вечно срце волеће. Ви сте ми сведок болних јада И вазда вама душа греде: Зло јој у праху лежати. Док паук судбе мрежу преде, Вазда ћу вама бежати. Ви сте ми двори светлих нада Златне вам, неме, чујем звуке: Рад бих се вама дизати. О, сестре миле: дајте руке! Не могу више гмизати Мучна је круна мога рада. Ви сте ми сведок болних јада