Delo

382 Д Е Л 0 силама: ветровима, рекама, звездама, небесима и т. д., било сваковрсним предметима на земљиној површини: биљу, животињама, камењу и т. д. Овој се религији даје име натурализам. Друга се везује за спиритуелна бића, за дудове, анђеле, ђаволе, божанства. Та се религија назива анимизам. Која је од њих двеју првобитна? Постоје две теорије. По једној анимизам је примитиван а натурализам изведени облик; по другој, напротив, полазна је тачка религијског живота култ природе. Коју од њих усвојити, комбиновати или их одбацити обадве? 1. Анимистичка теорија. — Код анимизма идеја о души главни је појам. Питање је: како се она образовала; како су душе постале предмет култа и претвориле се у духове; и како је култ природе произашао из култа душе? По овој теорији идеја о души сугерирана је призором двогубог живота кроз који човек пролази у будном стању и у сну. Кад некултуран човек сања да је ишао у далеке пределе, он верује да је то у ствари чинио. А то је могло бити само тако, ако у њему постоје два бића: једно, његово тело, које се није макло с места и друго, које је за време сна лутало. Исти је такав случај кад се у сну разговора с неким, за кога се зна да је далеко одатле. То утврђују и несвестице, падавице, екстазе — сви случајеви привремене неосетљивости. Из тих искустава, која се често понављају, издвојила се, мало по мало, идеја да у нама постоји још једно биће, које се може одвојити од тела и независно се од њега кретати. То друго биће, покретљивије, гипкије, пластичније, које нема ни меса ни костију, то је душа. Ну душа није дух. Душа је привезана за тело из кога изилази само изузетно. Дух је, напротив, потпуно независан од тела. Човек с њим може ступити у везу само придржавајући се извесних обреда. Душа постаје дух преображајем. Ту метаморфозу производи смрт. Смрт се разликује од несвестице и сна по томе што је код ње раздвајање душе од тела дефинитивно. Тако постају духови. То су душе потпуно одвојене од тела и пуштене у слободу. Ови духови, произашли из људских душа, имају људске страсти и потребе и мешају се у живот својих дојучерашњах другова, да им помогну или нашкоде саобразно осећањима која гаје према њима. Отуда им се приписују сви догађаји који су мало