Delo

РЕЛИГИЈА 383 необичнији. Ако је неко обдарен нечим, значи да је добар дух у њему, ако је неко полудоо, у њему се настанио зао дух. Нема болести која се не би приписала сличном узроку. Пошто духови располажу здрављем, добрим и злим, потребно је умилостивити их. Отуда жртве, молитве. А пошто је смрт произвела овако стање ствари, то је и први култ морао бити култ умрлих. Кад су ови духови људског порекла и кад су се, као такви, интересовали за људске догађаје, питање је, како су аруги духови створени и како се поред овог култа предака развио и култ природе? Примитиван човек, као и дете, не уме разликовати живо од мртвог. Он према природи човечијој гледа и на све остало, придаје и мртвим предметима двогубу природу. На тај начин он објашњава ток воде, кретање звезда, клијање биља. Пошго човек зависи од ових ствари, он се обредима и молитвама обраћа духовима који их оживотворавају. И на тај начин је из анимизма постао култ природе. 2. Вредност ове теорије. — Изложена објашњења не могу нас убедити. Пре свега, зашто се н. п. није замислило, да онај који спава може видети далеко? За то је требало мање маште него да се измисли тако замршен појам о двојности бића, о коме искуство не даваше никакав пример. Па онда, ако многи снови наводе на мисао о души има их који сујој сасвим супротни. Често се наши снови односе на прошле догађаје, на оно што смо радили јуче, прекјуче, у нашој младости. О њима појам о двојности не можа дати рачуна. Како би човек, ма како био на ниском ступњу, могао веровати кад се пробуди, да је стварно био присутан догађајима за које зна да су давно били и прошли? Много је ириродније било да се у тим обновљеним сликама види оно што су, т. ј. успомене какве су и оне дневне само друкчије интензивности. Често се дешава да у сну с неким разговарамо. Довољно је да по буђењу запитамо оног, с ким смо у сну општили, па да се уверимо да он о томе ништа незна или да је и сам имао снове. али сасвим различите. Овакве су контрадикције готово правило. Онда како да то не наведе на мисао о нетачности појма о двојности бића. Па чак и кад би се сваки сан могао објаснити претпоставком о двојности, остаје да се види: зашто је човек тражио то објашњење? Дуго се веровало да сунце има само неколико стопа у пречнику. Било је неразумљиво да тако