Delo

РЕЛИГИЈА 385 То проширење култа мртвих на природу дошло би отуда што ми спонтано тежимо да све ствари замишљамо према себи, т. ј. као жива бића. Међутим и животиња тачно разликује живе од мртвих предмета. Онда је немогућно да човек, ма колико био по интелекту далеко од нас, није имао такву моћ разликовања. Кад се деге наљути на ствар о коју се ударило, н. пр. на сто, оно то не чини зато што држи да је овај жив, већ што је осетило бол. Гнев изазван болом треба да се испољи и дете то чини према најближој ствари, која га је изазвала. У таквим се случајима и зрели људи слично понашају. Ако дете поступа с играчкама као са живим бићима, то долази из потребе за игром. Илузија код детета у толико је лакша што код њега уобразиља господари. Оно мисли сликама. А познато је, колико се озе лако прилагођавају свима захтевима жеље. Ну дете је свесно стварности и зачудило би се, кад би га његова лутка угризла. Још нешто. Ако су дуси и богови створени од човечије душе, они треба да носе обележје свог порекла, да потсећају на карактерне црте свог модела. Међутим у најстаријим временима света су бића у облику животиња или биља. Тек се у доцнијим цивилизацијама јављају у људском облику. Чак у Грчкој и у Риму, где су божанства била у људском облику, многе су митске личности носиле животињске трагове. У Аустралији је опште веровање да су људски претци биле животиње или биље. 3. Закључак. — Анимистичка је теорија постала из појма о души. Овај пак појам створен је из неодређених и несталних слика позајмљених из снова. Иза тих слика не би било ништа друго до сањивости некултивисаног духа. Религија би на тај начин била систематизован сан без стварне основе. Ето чему води ова теорија. Не може се примити да је религија, која у историји има тако важно месго, и у којој су народи у сва времена црпли потребну енергију за живот, само гомила илузија и ништа више. Зар би једна тако празна обмана могла тако снажно и толико дуго опстати у људској свести? III. НАТУРАЛИЗАМ. 1. Н ату р а л ист и ч к а теорија. — По анимизму, као што смо видели, вера није заснована на каквој стварности. По натурализму, напротиб, религија почива на искуству и из њега црпе свој ауторитет. Дело, књ. 71. 25