Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА IV. Концил од 1872 године и бугарска шизма. Патријарх Григорије повуче се почетком јуна 1871 године. Његов следбеник буде изабран и заузе положај у септембру. То је био један екс*патријарх, г. Антимос, који је већ у два маха заузимао то место. Био је стар, потпуно глув, „али и ако његово присуство у патријархату није трајало чак ни више од три ме* сеца, тврдио је ђенерал Игњатијев, надати се да ће он довести бугарско питање до правичне солуције. Већ пре својега избора, патријарх је примио према мени позитивне обавезе у том по* гледу"1. У размену за то, господин Антимос себи је обезбедио заштиту руске амбасаде. Нови патријарх уносио је видљиву журбу да би доказао своју стварну жељу да заврши споразум са Бугарима. Он превуче сунђером преко свих испада бугарских епископа, свих њиховнх скорашњих погрешака. Место да чека на њихово покајање, он је учинио прве кораке и, да би отпочео нову еру у односима Велике Цркве са Бугарима, дао им је разумети да су погрешке, по њему, више долазиле због његова претходника, него због њих. Његова благост ишла је тако далеко да је учинио походу бугарским епископима које је у то време био одлучио од цркве један локални концил. Не ограничавајући се на лепе речи, патријарх је саопштио Бугарима пројект аранжмана који је знатно проширивао територијалне границе егзархата на које је био пристао господин Григорије. 1 Телеграм ђенерала Игњатијева. Перз, 26. октобра—7. новембра 1871 roдние, № 251.