Delo

396 Д Е Л 0 Али дух помирљивости патријархове само је повећао претенсије Бугара. Предлози Велике Цркве изгледали им су као симптом слабости ове последње. Предлозима патријарховим ставише на супрот контра-пројекат захтевајући тридесет и пет дијецеза чије су се границе „протезале до капија Цариграда и обухватиће три четвртине Македоније", После бурне дискусије Бугари изјавише да не могу наставити преговоре на основима предложеним од патријарха. Овај последњи ипак их позва да се врате. „Траже од мене, говорио је ђенералу Игњатијеву, више него што разложно могу дати. Кад бих прешао границе онога што је могућно у очима Грка, то не би било од користи никоме41. Одиста, сувише велика попустљивост могла је повући пад патријархов, а од његова следбеника тешко је било очекивати продужење исте политике. Ако је патријарх чинио све што је у људској снази у циљу који беше себи поставио, његови напори били су помагани не мање енергичном акцијом Русије. Он успе да добије од патријарха још неколико дијецеза у корист Бугара. У исто време чинио је притисак на ове последње да попусте, претећи им да ће напустити њихову ствар ако се покажу непопустљиви. Радећи као посредник између двеју страна, трудио се да захтеве Бугара учини подеснијима за примање и успевао је да добија од патријарха концесије једну за другом. Још један пут, напори свих оних који су тежили за споразумом изгледаху као да ће се испунити; на крају године, остајало је да се уреди само неколико питања детаља без велике важности. Али та несрећна размирица није се могла свршити мирним путем. У оба противна логора присталице претераног национализма биле су многобројне. Високи грчки клир није крио своје незадовољство пред погледом на многобројне концесије на које је био пристао његов шеф. У публици, говорило се да се господин Антимос подетињио. Обавештени људи налазили су да је боље да се „Бугари насилно одвоје од Велике Цркве као гангренозни део тела, него их пустити да уђу у састав с њима“. Више пута патријарх се жалио на раздраженост Грка у детаљима разграничавања. Грчка влада, од своје стране, ма да се показивала кулантна у детаљима религиозног карактера, правила је забуне патријарху 1 Телеграм ђенерала Игњатијева. Пера, 26. октобра—7. новембра 1871 године, № 251.