Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 397 у главном питању географског разграничавања, употребљавајуНи сав свој утицај на високи клир. Новчане тешкоће, тако исто, нису олакшавале задатак патријархов. Ове последње беху се још више отежале због забуне и дезорганизације у које је Црква ушла после фермана. Такве су биле тешке погодбе у којима се налазио патријарх, налазећи потпоре само код царева представника. У толико је била његова већа заслуга што је умео савладати многобројне препреке, које његова околина није ни помишљала да му уклања. Ако истакнута грчка странка није желела споразум са Бугарима, међу овим последњим налазило се људи који су на могућност таког свршетка гледали са још више одвратности. После промулгације фермана, доведоше у Цариград представнике свих бугарских места. Саставише Народну Скупштину која је заседавала у Ортакеју, у блиском суседству престонице. Скупштине су се бавиле многобројним питањима организације. Неколицина њених чланова било је делегирано од ње да воде преговоре с Портом и патријархатом. Ти делегати били су у великој зависности од својих властодаваца који су сваког часа могли опозвати њихова пуномоћства, те су морали рачунати са тежњама и импресијама својих земљака још више него патријарх са жељама грчкога народа. То је без икакве сумње остављало уске границе њиховој личној ивицијативи. На предлоге патријархове, они су пре свега одговорили упорном намером да се не удаљавају од граница фермана и, да би оправдали своје држање, позивали су се отворено на страх да ће им се одузети мандати ако би радили друкчије. Тада се напори ђенерала Игњатијева и одмерених Бугара окренуше тежњи да створе повољну струју у самој Скупштини у Ортакеју. Стрпљењем и енергијом ствар је изгледала да ће се добро свршити. Одмерени однеше већину гласова. Видећи да јој се управа измиче из руку, истакнутија партија узбуни се. Да би изиграли ресултате који изгледаху већ задобивени делу споразума, не нађоше ништа боље него да при6eiHy скандалу. Бугарски епископи, чије је присуство у Ортакеју само трпео екуменски патријарх, уздржавали су се да служе у Цариграду, пошто нису имали за то канонског овлашћења својега духовног главара Јануара 5. године 1872, у очи празника Епифаније, Чумаков, Словејков (редактор једног бугарског листа), Христо Топчилешти