Delo

398 Д Е Л 0 и друге вође истакнуте странке, на челу једно педесет Бугара, — коњушара и људи из простог народа, — одоше у Ортакеј да дигну тројицу владика који се ту налажаху. Њихов љубимац био је владика Панарет. Овај последњи није се одупирао наговарању својих земљака и придружи им се. Бојећи се да му не оставе „користи жалосне популарности", његова два друга, после тренутна оклевања, допустише такође да их одведе гомила. Не далеко од резиденције екуменскога патријарха била је једна црква која је припадала Бугарима, коју су од постакка јој, опслуживали свештеници њихове народности. Тамо се крете гомила која се уз пут повећала другим саучесницима и простим радозналцима. Кад су стигли до места, неколицина од њих одвоји се. Хиларион, епископ из Ловче, праћен Словејковим и неколицином саучесника, „упадоше у патријархат" у девет часова у вече. Наредише да се пробуди патријарх који их прими у постељи и затражише одмах канонско овлашћење за сутрашњу службу. Оправдано увређен таким поступком, патријарх одби категорички. У исто време посла да известе турске власти о ономе што се скује. Свесно или не, ове последње нису придавале велику важност томе случају. Бугари бише позвани да не газе ферман ни права патријархова. Један вод жандарма беше послат на лице места да одржи ред; али његово присуство било је пре храбрење за Бугаре, који нису имали да се боје интервенције грчког становништва. Служба је била одслужена од стране одметничких епископа а извршено је и „молебствије" за султана. „Патријарх је био поражен догађајем", говорио је у извештају ђенерал Игњатијев. Одиста је било немогућно не изгубити храброст пред очигледном жељом Бугара да по сваку цену раскину канонске везе са Великом Црквом, не поштујући ни пристојност, ни најосновнија правила верске дисциплине. У једној ноти (такрир) великом везиру, патријарх је формулисао ове захтеве: 1-во, растурање незаконите Скупштине у Ортакеју и прогонство из Цариграда тројице одметничких епископа; 2-го, забрану свештеницима цркве у Балати да у њој служе. Корак господина Антимоса био је потпомогнут од стране амбасадора Русије који није крио своју срдитост због понашања тројице епископа. „Нећу више да стварам себи никакву илузију о будућности једне хијерархије у којој би учествовали елементи