Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 399 равни онима које смо видели на делу, писао је он. Тако недостојни епископи биће увек неспособни да оснују православну цркву, која би била достојна тога имена"1. Мишљење ђенералово, у осталом, делиле су и присталице одмерене бугарске странке. Чланови комисије која је имала да преговара са патријархом називали су недостојном издајом скандал који су приредили Чумаков и његови аколити. Не хотећи да изгледају солидарни са овима последњим, они су се повукли из Скупштине у Ортакеју. Истакнута странка користи се тиме да би заузела локал. Покретачи догађаја од 6. јануара постадоше природно шефови У њиховим очима дисидентска Црква која не мора чинити концесије пагријархату била је много кориснија од сваког споразума са Великом Црквом. Касније, кад политичко питање буде исцрпљено, мислили су, њихова Црква биће призната од автокефалних Цркава. Догађај од 6. јануара био је фаталнији датум у развоју грчко-бугарске размирице него промулгација фермана. Горко разочаран у својим надама, патријарх промени држање. Далеко од тога да иде сувише оштрим примером својег претходника, који показујући се непредусретљив на крају својег патријархата, није никад примио интервенцију световњачког елемента у области Цркве, господин Антимос упути испитивање питања једној искључиво световњачкој комисији. И тако, као што је напомињао ђенерал Игњатијев, „Црква се тада одрекла својега ауторитета и пустила да он падне у руке једне врсте републиканског скупа“. Грчки световњачки скуп, као што се могло предвидети, одлучи оштре мере против подстрекача случаја од 6. јануара. Грчка штампа поново се распламти противу Бугара. У залуд су се трудили они који су били паметнији да зауставе ту струју. Међу овима био је г. Разис, грчки отправник послова. Ђенерал Игњатијев, радећи и даље у правцу стишавања странака, тражио је његову сурадњу, доказујући му „да расцеп између двеју православних народности у Турској иде нарочито на штету јелинизма због његове бројне слабости“‘2. Сурадња г. Разиса донесе му само неколико оштрих критика од грчких листова, који га оптуживаху да ради као панславистички агенат. Световњачка скупштина у Фанару даде маха самом великом везиру, да очита једну лекцију патријарху да би се осветио 1 Телеграм ђенерала Игњатијева, Пера, 11—23. јануара 1872, № 8. 2 Телеграм ђенерала Игњатијева. Пера 18—30 јануара 1872, № 12.