Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСГОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 401 према својим властитим политичким интересима који је више приближаваху бугарској народности, у наточ свим заблудама у које су је вукли сви њени вођи. Историја борбе између двеју супарничких раса изазива, без икакве сумње, сама по себи најживљи интерес. Међу тим, ми не претендујемо да јој оцртамо потпуну слику. Пре свега, документи који служе као основица нашој студији нису довољни за тај посао. У осталом, и не пратећи у детаљима укрштање разних интрига у оштрој борби између црквених великодостојника и световњака, можемо створити себи довољан појам о њиховим страстима. Што се тиче разних перипетија грчко-бугарске размирице, трудили смо се да их оцртамо у потребној мери да би се разумело какви су утицаји реаговали на руску политику, одређујући карактер њеној еволуцији. Вођена штампом, агитација се распростре за кратко време на цео јелински свет растурен по источном приморју ЈадранскОг Мора. У Јерусалиму, у Александрији, по свим главним центрима грчке ортодоксије, догодиле су се сличне манифестације, а агитатори су позивали грчки народ у борбу противу страшнога непријатеља који се јављао под заставом панславизма. „Готово нико није смео дићи гласа у корист умерене странке, а да се не изложи најтежим увредама а по некад и сумњи да се продао панславизму Хтели су раскинути старинске везе које су везивале Грчку за православну Велику Силу чија их је заштита толико пута покривала. Грци су се бунили на Русију од несрећног исхода борбе заметнуте 1866 године на Криту; „та прилика је, у њиховим очима, показала да Русија неће да штити искрено и стварно аспирације Грчке. Заморени нашом опрезношћу, присталице јелинске идеје сматрају да треба да се окрену ка западним силама. Они истичу мисао да се Јевропа неће противити њиховим амбициозним аспирацијама кад буде видела да су оне у отвореном раскиду са словенским светом. Савез овога последњег био је баријера између Грчке и Запада. Прешно је учинити да ње нестане. Грци замишљају у својем лудом заносу да ће се политика Енглеске и Аустрије израђивати према њиховим идејама, чим буду гласно објавили расцеп с Бугарима14.1 Световњачке вође Фанара делиле су те идеје. Како нису успели да добију пристанак Порте за сазив екуменског концила, 1 Ђенерал Игњатијев канцелару. Бујукдере, 8—20 августа, 1872 г. Дело, књ. 71. 26