Delo

408 Д Е Л 0 вишном јелу, блуду, охолости, хвалисању и завидљивом уздизању једнога над другим? Ја чврсто верујем да то није машта, и да је близу време кад he се то и збити. Смеју се и питају: па кад he то време настати и има ли изгледа да he оно настати? Ја ипак мислим да ћемо ми са Христом то велико дело решити1. И колико ли је било идеја на земљи, које су још на десет година пре свога остварења изгледале неостварљиве и које су се наједаред јављале, кад би им дошао њихов тајанствени рок, и разилазиле се и распростирале по свету? Тако ће и код нас бити, и засијаће свету народ наш и казаће сав свет: „Камен, који су одбацили зидари (т. ј. руски народ) — постао је каменом темељцем". А исмеваче би требало запитати: кад је ово наше машта, а кад ли ћеге ви подићи своју зграду и кад ћете удесити свој живот правично само помоћу ума свога, а без Христа? А ако они и тврде, да баш они, напротив, и иду ка сједињењу, то ваистину у то верују само најпростодушнији између њих, тако да се човак просто чудити мора тој простодушности. Доиста, у њих има маштаве фантазије више него у нас! Они мисле да удесе живот правично, — али, одбацивањем Христа, они ће свршити тиме, што ће прелити свет крвљу, јер крв изазива крв, а ко извуче мач, тај ће од мача и погинути. И да није обећања Христовог, они би просто истребили и уништили један другог чак до последња два човека на земљи. А и та два последња не би знали у гордости својој издржати један другог, тако да би последњи уништио претпоследњег, а затим и себе самог. И тако би се збиља и догодило, само да није обећања Христовог, да ће се то зло због кротких и смирених прекинути... Почех ја тада, још док сам био у официрском мундиру, после двобоја мога, говорити о слугама у друштву, и сећам се како ми се сви чудише: „шта, веле, зар да посадимо слугу на канабе, па да га чајем служимо?“ А ја им тада одговорих: „а што баш не бисмо и тако, па макар само понеки пут“. Сви се тада засмејаше. Питање њихово беше лакомислено, а одговор мој нејасан, али мислим да је у њему била и нека истина. е) о молитви, о љубави и о дотицају са иним световима. Младићу, не заборављај молитву. Сваки пут у молитви твојој, ако је искрена, сијне ново осећање, а у њему и нова мисао, 1 Са Христом, т. ј. са његовим великим моралним заветима у срцу.