Delo

414 Д Е Л 0 ако сад жудим да волим, али у љубави мојој неће бити никаквог подвига, нити ће бити каквог пожртвовања, јер је довршен живот земаљски и неће доћи Авраам да макар капљицом живе воде (то јест, поновним поклоном земаљског живота, пређашњег и делатног) расхлади пламен моје жудње за духовном љубављу, којом сад горим, презревши и одбацивши је на земљи; нема више живота, нити ће више бити времена! Премда бих ја сад готов био и живот свој дати за друге, али сад већ није могућно, јер је прошао онај живот, који се је могао у љубави на жртву принети, а сад је бездан међу оним животом и овим бићем“. Говоре о пакленом материјалном пламену: не испитујем тајну ову и бојим се, али мислим, да кад би и постојао пламен материјални, њему би се збиља обрадовали, јер, — ја тако мислим — у мучењу материјалном они би макар на један тренутак могли заборавити још страшнију муку духовну. А одузети им ту муку духовну немогућно је, јер мучење то није спољашње, него је у њима. А кад би се и могла одузети, мислим, да би отуд постали још несрећнији. Јер и ако би им опростили праведници из раја, гледајући муке њихове, и дозвали би их к себи, волећи их неизмерно, али би им баш тиме још повећали муке, јер би још јаче пробудили у њима пламен жудње предусретљиве, делатне и благодарне љубави, која је сад за њих већ немогућна. Али ја у бојазни срца свога мислим, да би им сама свесност те немогућности напослетку послужила и као одлакшање, јер, примивши љубав праведних, а не могући одазвати се на њу, они ће, у покорности овој и у дејству смирености ове, наћи, на последак, као неки образац оне делатне љубави, коју су занемарили на земљи, и наћи ће као неко дејство њој слично... Сажаљавам, браћо и другови моји, што не умем да кажем ово јасно, али тешко онима, који сами себе уништише на земљи, тешко самоубицама! Мислим да од ових већ нико не може ни бити несрећнији. Грех је, рећи ће нам се, за те се Богу молити, и црква њих на изглед бајаги одбацује, али мислим у тајности душе моје да би требало и да би се могло помолити Богу и за њих. Та неће се Христос на љубав ражљутити! За такве сам се ја у себи целог мог живота молио, а и сад се сваког дана молим. О, има их који и у паклу остају горди и свирепи, крај свег свог неоспорног знања и посматрања неотклоњиве, неизбежне истине; има их страшних, који су се сасвим здружили са сатаном и са гордим духом његовим. Њима је пакао већ добровољан и