Delo

416 Д Е Л 0 обреду опремати тело његово, а сва се братија скупише у саборну цркву. И још до сванућа, као што се после по чувењу причало, вест о новопреминулом стиже до вароши. Пред зору у мало те није цела варош говорила о том догађају, и мноштво грађана поврви у манастир. Али о том ћемо рећи у идућој књизи, а сад ћемо само напоменути у напред да још не прође ни један дан, а деси се нешто у толикој мери за све неочекивано и, по утиску учињеном у средини манастирској и у вароши, у толикој мери чисто као чудновато, узнемирујуће и збуњујуће, да се у нашој вароши и до данас, после толико година, чува најживља успомена о том дану, који је многима причинио толико бриге и узнемирења. ДЕО ТРЕЋИ. - КЊИГА СЕДМА. А Љ О Ш А. I Разо р ни дух. Тело преминулог јеросхимонаха оца Зосиме опремише за погреб по утврђеном „чину“. Умрле монахе и схимнике, као што је познато, не к>пају. „Када ко од монаха ка Господу оде (речено је у Великом Требнику), онда учињени монах (то јест, зато одређени) истаре тело његовом топлом водом, правећи пре тога губом (то јест грчким сунђером) крст на челу преминулога, на прсима, на рукама и на ногама и на коленима, више пак ништа“. Све је то и извршио над преминулим сам отац Пајсије. После трења, обуче га у монашку одећу и обави га мантијом; чега ради ју је, по правилу, малко расекао, да би покојника умотао у виду крста. На главу му натаче „кукољ“ — капуљачу са осмоугаоним крстом. Капуљачу не свезаше с преда, него је оставише отворену, а лик покојников покрише црним ваздухом. У руку му метнуше икону Спаситељеву. Тако опремљеног преместише га ујутру у сандук (већ пре одавно припремљен). А сандук су намеравали наместити и оставити у ћелији (у првој великој соби, у оној истој, у којој је покојни старац примао братију и световњаке) преко целог дана. Пошто је покојни по чину био јеросхимонах, то су над њим јеромонаси и јерођакони читали не Псалтир, него Јеванђеље. Читање отпоче отац Јосиф, одмах после опела; а отац Пајсије, који је после зажелео да чита цео дан и целу ноћ, за сад је још био