Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 417 % у великом послу и брижан заједно са оцем настојатељем скита, јер се наједаред поче показивати нешто необично, некакво нечувено и чак неумесно узбуђење и нестрпељиво очекивање и то, што даље, све већма — како међу манастирском братијом, тако и међу световњацима, који су гомилама долазили из манастирских гостионица и из вароши. И настојатељ манастирски, и отац Пајсије трудили су се што су више могли да умире узбуњени свет. Кад се већ довољно разданило, тада почеше из вароши долазити чак и такви, који cv повели са собом своје болеснике, нарочито децу, — баш као да су тога ради очекивали нарочито овај тренутак, очигледно надајући се на брзу силу исцељења која се, по њиховој вери, морала одмах појавити. И ту се ето тек показа, у коликој су мери сви код нас навикли били да сматрају покојнога старца, још за живота му, за несумњивог и великог светитеља. И међу онима, који су долазили. било је не само простог света. То велико очекивање верујућих, које се тако журно и очевидно показивало, и чак са нестрпљивошћу и у мало што не са неким захтевањем, изгледаше оцу Пајсију као несумњива саблазан, коју је он истина одавно предосећао, али која је у самој ствари надмашила његова очекивања. Сретајући се са некима од монаха, који беху узбуђени, отац Пајсије им чак стаде пребацивати: Дакво и толико брзо очекивање нечег великог", — говораше он, — „јесте лакомисленост, која је могућна само међу световњацима, но која нама монасима не приличи“. Али њега мало слушаху, и отац Пајсије забринуто опажаше то, крај свега тога што чак и он сам (ако ћемо већ све по истини да кажемо), макар што се љутио на сувише нестрпљива очекивања и макар да је видео лакомисленост и таштину, — али тајно сам за себе, у дубини душе своје, и он очекиваше скоро то исто што и ови узбуђени, — што је морао и сам себи признати. Крај свега тога, њему беху особито непријатни састанци са понекима, који су у њему, услед неке слутње, изазивали велике сумње. Тако, на пример, у гомили света што се гурао у ћелији покојниковој, опази он са душевном одвратношћу (због које је сам себе ту одмах и прекорео) присуство, на пример, Ракитина, или удаљенога госта Обдорског, оног монаха, који још непрестано пребиваше у манастиру, и њих обојицу отац Пајсије наједаред због нечега поче сматрати као подозриве, — премда му нису само Дело, књ. 71. 27