Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 427 симе. Једноме од монаха поче се у сну јављати, а напослетку и на јави приказивати нечиста сила. А кад је он то, у највећем страху, поверио старцу, овај му посаветова да се непрекидно моли Богу и да строго пости. Али кади то није помогло, он му препоручи да, не напуштајући пост и молитву, узме један лек. То је тада многе збуњивало и говораху међ собом, помахујући главом, — а понајвише отац Терапонт, коме се одмах тада пожурише да испричају неки противници о овој „необичној“ наредби старчевој у таквом нарочитом случају. — Изиђи, оче! — изговори отац Пајсије, заповедајући. Не суде људи, него Бог. Можда је нама сад ту такво „указање" дато, да га ниси кадар појмити ни ти, ни ја, нити ико. Изиђи. оче, и стадо не буни! — понови он одлучно. — Постове није издржавао према чину пострижења свога, стога се је и догодило ово знамење. То је јасно, а скривати је грех! — не хтеде да се умири овај џандрљиви верски фанатик. — Слаткишима се саблажњавао, госпође су му у џеповима доносиле, чајем се сладио, цреву је свом служио, сластима га пунећи, а ум охолим помислима... зато и јесте ову срамоту претрпео. — Лакомислене су речи твоје, оче — узвиси глас и отац Пајсије; — посту и подвизима твојима дивим се, али су ти речи лакомислене, као да их је изговорио младић-световњак, непостојан и младоуман. Изиђи, оче, заповедам ти, — загрме напослетку отац Пајсије. — Зар ја да излазим ! — проговори отац Терапонт, као малко и збуњен, али не остављајући љутину своју, — ви научењаци! Због великог разума свог понели сте се над мојим ништавилом. Дотрчао сам овамо мало писмен, а овде сам и што сам знао поборавио, мене малог и незнатног сам Господ је од премудрости ваше сачувао. Отац Пајсије стојаше над њим и чекаше одлучно. Отац Терапонт поћута и наједаред, стуживши се и наслонивши десну шаку на образ, изговори отежући и певајући, погледајући на сандук преминулога старца: — Над њиме ће сутра „Помоћника и Покровитеља" певати — преславну песму, а нада мном, кад цркнем, само „Каја житејскаја сладост"1 — малу песмицу, — проговори он са сузама и 1 „Која животна сладост?...“