Delo

4° ЈОШ НЕКЕ КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ О ИСТОРИЈИ СРПСКОГА ПОКРЕТА 1848 ГОДИНЕ. (ЗАВРШНА ДОПУНА РАНИЈОЈ СТУДИЈИ „ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА“). II Јаша је, као што рекох, био савременик и веома способан сведок догађаја у покрету и као даровит и интелигентан посматрач он је пажљиво пратио те догађаје и студирао људе, који су у тим догађајима играли улогу. Он је та своја опажања и карактеристику тих личности саопштио у својим мемоарима1. У одељку тих својих мемоара коме је наслов „О српским ратницима године 1848“ он на првом месту међу тим ратницима описује Стратимировића као „врховног вожда". Ту он вели између осталога: „Доцније сам га као потпредседника Главног Одбора више пута виђао, два-триред с њим и разговарао. Из разговора видела му се финоћа и изображеност... У покрету није било човека, који је био толико хваљен и куђен. На обе стране се претеривало... Имао је у себи неку црту романтике и знао је људе задобити. Био је популаран, ал’ је имао и доста непријатеља. Једни су га обожавали, други су га по песку вукли. Али једно ипак постоји: Извуците из српског покрета личност Стратимировића, показаће се велика празнина. Ако су неки дали импулс, Стратимировић је дао полет покретуи'2. Затим Игњатовић помиње почетак ратне акције поводом поменутог Храбовсковог препада, и ту између осталога, о тој како је он зове „карловачкој афери“ каже: „У тој афери је добио покрет свој фактичан израз... Карловачка афера била је крштење покрета. Од то доба Стратимировић је сматран за вођу покрета, што му је и доликовало... Стратимировић је 1 Који су штампани у новосадском „Недељном Листу* год 1880. 2 Ово место из Јашиних мемоара нарочито истиче и познати историк др. Прелог, у своме симпатичком приказу Стратимировићевих „Успомена“ у „Босанској Вили“ од 30. априла о. г.