Delo

450 д к л о се тиче питања, да ли је држава правно лице, или пак само правни однос, на то питање даје г. Јовановић одлучан одговор у прилог теорије о правној личности. До овог закључка дошао је г. Јовановић сасвим методичким путем: одредио је прво шта су то правна лица, па је онда истраживао, да ли се и држава може подвести под појам правних лица. Излагање г. Јовановића о природи и суштини правних лица врло је поучно и мени лично било је задовољство да констатујем, да се у том питању потпуно слажем са г. Јовановићем. Моја расматрања о правним лицима у „Грађанском Праву" и посебним расправама слажу се у битним цртама са мишљењем г. Јовановића, и желети је да се то и теориски и практички важно питање, како за Приватно Право тако и за Јавно Право, једном дефинитивно реши. Идеје г. Јовановића о том питању јасно показују где треба тражити то коначно решење. У одељку о елементима државе г. Јовановић је при излагању правног положаја државне области пропустио да расмотри питање о опсегу државне области, специјално пак питање да ли и ваздух над земљом преставља државну област. Питање је од практичне важности с обзиром на употребу справа за летење. Овим питањем бави се истина и Међународно Право, али правилан се одговор може добити тек применом принципа Државног Права. Три главна мишљења постоје. По једном, које заступају махом француски правници, ваздух је слободан простор, вантериторијалан, као и океанска пучина. По другом, ваздух је саставни део територије. По трећем, средњем мишљењу, које је бранио професор Колер на овогодишњем Конгресу Међународног Друштва за Правну Философију и Законодавна Питања, ваздух је саставни део територије, али државино право заповедања у погледу ваздушног простора, особене је природе. Код питања о суверености г. Јовановић разлаже, како је данас државна власт суверена, како сувереност није оличена ни у владару, ни у народу, већ у државној власти, коју врше особени државни органи. Што се тиче пак народне суверености као основе за данашњу организацију једне слободоумне државе, њу г. Јовановић само спомиње као један политички принцип, који по г. Јовановићу означује просто тежњу да се што ширим слојевима народним допусти учешће у јавним пословима. Г. Јовановић по свом интимном уверењу није пријатељ народне суверености ни као политичког принципа и отуда се да обја-