Delo

452 Д Е Л О „Актом проглашавања утврђује се аутентичност и законитост закона т. ј. да је наведени текст прави законски текст, и да је тај закон доиста усвојен од законодавних чинилаца на начин који је законом, одн. Уставом прописан". Ова два става из1леда ми да не координирају, и док је други став несумњиво тачан, за први став се може баш обратно тврдити. Закон добија конкретни облик, писмену форму, у самом законодавном телу, у парламенту. У таквој одређеној форми закон се подноси на потврду другом чиниоцу законодавне власти, владару, који својим потписом, изјавом свога пристанка, довршује акт стварања закона. То је санкција закона и тиме је закон постао законом. Закон је дошао до спољне егзистенције и без проглашавања. Али, да би тај закон могао бити примењиван, да би дакле почео и дејствовати, потребно је да грађани буду аутентично обавештени о постанку закона и о садржини закона. Извештај о постанку закона даје владар проглашавањем закона, т. ј. саопштавањем грађанима, да је један закон донесен. Садржину закона грађани дознају из текста законског који објављује надлежни министар (обнародовање закона). Кад проглашавање и обнародовање имају исти циљ: да прибаве грађанима извесност о постојању закона и о садржини његовоЈ, изилази да се теориски та два акта могу слити у једно, да међу њима нема појамне разлике. У том смислу сам ја већ говорио у свом Грађанском Праву у одељку о постанку закона. Г. Јовановић је био љубазан да цитира моју књигу, али се, као што се види, не слаже са овим мишљењем. На другом месту ни проглашавање, ни обнародовање нису, по мом мишљењу, акти законодавне власти, нити стоје, по природи својој, у вези са једном одређеном влашћу. Законе би могло проглашавати и обнародовати и председништво парламента, или ма који други орган јавни, чија би изјава пружала грађанима аутентичан доказ о постанку закона и о садржини закона. Г. Јовановић међутим сматра да су и проглашење и обнародовање нека врста законодавних аката, и да се они не могу одвојити од стварања закона. То се мишљење, по нашем уверењу, тешко може одржати, јер стоји у противности и са природом закона и са позитивним зконодавством. Законе прописује законодавна власт, а министар, који их обнародује, није чинилац законодавне власти. Врло су значајна разлагања г. Јовановића о опструкцији у парламенту. У времену нервозном, као што је ово данашње, гдепо-