Delo

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД БОГДАН ПОПОВИЋ (поводом издања његових књижевних и уметничких огледа) Г. Богдан Поповић је највећа, најлепша и најсимпатичнија нојава у нашој књижевности. Он је творац наше модерне критике, и, у исто време, остао је једини представник праве научне критике. Он није импресионист у обичном, уличном значењу те лепе речи. Свакој критици је, нема сумње, основ, врело и побуда извесна импресија. Али, у г. Богдана Поповића није прва импресија која га неодољиво гони да је задржи и да јој, у једној критици, у једном есеју, у једној студији, да извесну уметничку форму. Као научник, он нема вере у ту прву импресију и он, отуда, једно књижезно дело чита два пут, три пут, четири пута, гледа једно уметничко дело небројено пута и, на тај начин, проверава своју прву импресију, одобрава је, ако се она подудара са осталим импресијама, одбацује је, ако се она, после нових импресија, показала само као производ извесног душевног стања које се јавило само у томе тренутку и никада више. Г. Богдан Поповић, који искључиво оперише научним и научничким методом, морао је, сасвим природно, и на основу своје велике интелигенције, и на основу својег темперамента, и на основу својег опсежног знања и на основу својег импозантног литерарног поштења, постати творац једне чисто аналитичне критике. Све те његове особине, уз један бриљантан стил, морале су да учине да г. Богдан Поповић буде највећа, најлепша и најсимпатичнија појава у нашој књижевности. I Г. Богдан Поповић ни из далека се у нас не цени колико би он то заслуживао. У средини, у којој ми живимо, то нити је