Delo

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 457 дошла је критика констатовања и испитивања, дошла је критика Сент Бева и Тена. Естетика је сишла са катедре и ушла је у живот. Створена је импресионистичка и аналитична критика. Естетичар се, најпосле, уверио да је сва његова наука о а priori прописивању естетских закона била не само немоћна него и савршено илузорна. Она се уверила да је, за све време, радила противно од онога што је требала радити. Пређе је ишла испред писца, сада се уверила да треба да иде за њиме. Пређе је нарочито прописивала законе по којима је писац требало да ствара своја дела, сада проучава пишчева дела и, једино према његовим делима, формулише естетске захтеве. Основе модерне естетике створили су писци. Естетичари су тим основама дали само једну научну форму, створили су од њих једну научну дисциплину. Естетичар је, најпосле, дошао до уверења да књижевно дело не стварају естетски закони, него да је дело производ само свих оних многих и различних особина које собом сачињавају једну књижевну личност. Г. Богдан Поповић није, као критичар, никада био агресиван, није био ментор и судија, па, према томе, није могао ни бити реакционар у критици. Аналитичар који своје књижевне и уметничке импресије подвргава једној минициозној и језиво неумитној научничкој анализи, он није могао бити популаран у једној средини која се одушевљава само лепом и звучном фразом, широким декламаторским гестом, која, заради своје умне лености, тражи општи утисак и која више воли „сарањивање" књижевнога дела, него његову подробну и микроскопску анализу. II Као естетичар, који се бави литерарном и уметничком критиком, г. Богдан Поповић је, као Тен уосталом, човек од система и човек од симетрије. Он, као Тен, воли у свему да пронађе и утврди велике основне линије Као Тен, има велики и неодољиви нагон за симплифицирањем. Г. Богдан Поповић, најпосле, уме, као Тен, да потискује своју субјективност, као да је свој научни метод усвојио од природних наука. Све те еминентне особине једног научног критичара могу се уверљиво представити једино проучавањем његова метода рада. На тај начин читалац ће морати доћи до уверења да је за г. Богдана Поповића критика, врх свега, једна примењена наука,