Delo

462 Д Е Л 0 како она, иначе, била силна, не мора увек бити трајна. Она може бити производ једног извесног душевног стања, изазваног не само делом, које се јавило у томе тренутку и које се можда никада више неће вратити. Али, предпостављајући да се г. Богдан Поиовић баш, понекад, и задржи на тој првој импресији, она ипак не мора да се покаже као трајна. Анализом те импресије долази се, често, до других импресија и та се импресија, тако, несвесно, претвара у другу импресију, или се, бар, донекле, модификује. Отуда г. Богдан Поповић још унапред не верује у прву импресију. П. С. Талетов. „КРВАВИ ЦВЕТОВИ" ВОЈИСЛАВА Ј. ИЛИЋА-МЛАЂЕГ. Господин Илић није од јуче, и ова збирка песама има нечег од данас што ће остати и сутра. Наиме, она је искрени одјек оног борбеног одушевљења које је обузело било духове за време последњих ратова. У огромној продукцији наше данашње ратничке литературе ова збирка истиче се искреним акцентом, ја-сноћом и простотом, беранжеовском простотом. То је управо способност певати неизвештачено, доступно ширим слојевима читалачке масе, иако можда мало конвенционално и у старинским формама, онако како је некада певао Владимир Јовановић. А Влада Јовановић није био нико; он је био читан у маси и чита се и данас можда више него иједан наш песник и ако је био таленат другог реда. Један наш млађи литерат, наивни претендент на упражњени престо критичарски, тврдио је пре годинудве у својој монографији Владимир Јовановић, да се његове песме више не читају. Сасвим нетачно. Млади литерат има површно око; њега вара факт да се данас књиге савремених песника више растурају, што још не значи и да се читају. Јер, данас се не чита, данас се прегледа и прелистава. Није потребно нарочито наглашавати колика је разлика у томе погледу између данашњег нервозног доба и оног доба у коме је писао Владимир Јовановић. Данас се књиге купују али не читају: онда су се књиге мало куповале, али су се читале темељитије и много више него данас — оне су се позајмљивале и ишле из руке у руку све дотле док нису постале потпуно неупотребљиве. Данас се оне купују и чувају врло често и непрочитане у библиотеци .