Delo

ТВОРЦИ ИСТОРИЈЕ 59 ник који продре до ове идеје суштине ствари и појава јесте књижевник — херој. Онај који се задржи при површности и чулности јесте сметењак и ништавило. Поред Гетеа Карлај истиче још нарочито Џонсона као хероја — књижевника. Хероји — краљеви јесу за Карлајла Кромвел и Наполеон. „Сиромах Кромвел, велики Кромвел! Неартикулисани пророк; пророк који не може да говори. Суров, збуњен, напрежући се да^се изрази са својом дивљом дубином, са својом силном искреношћу". „Сва своја велика предузећа почињао је молитвом". Он је покушао да оствари теократију коју је Нокс само проповедао. Лутер је тражио да се у цркви, а Кромвел да се и у цркви и у држави управљамо по ономе што је права божја истина. „Код Наполеона, на против, све је било артикулисано, но врло много и лажно и неискрено. Зато Карлајл сматра Наполеона за мањег хероја од Кромвела. Наполеон је био у заблуди, кад је држао „да се људи дају варати“. „Он се преварио. Као човек који је зидао на облаку, његова кућа и он сурвавају се у хаотичну гомилу и нестаје их са света“. Он није видео своју велику стварност, него ју је покушавао да учини још већом ситничарством и театралношћу, па ју је тако само смањио и омео. Па ипак он је био херој по тој великој стварности, која је била у њему. Овде-онде покушава његов душевни хероизам да се пробије кроз лаж, којом је Наполеон самог себе обавијао. Он је целог свог века искрено мрзео анархију и неред, како онда кад је завладао као крунисани император, тако и онда кад је као мандатор и љубимац револуционарне демокрагије командовао трупама. Његова херојска истинитост испољавала се ипак овда-онда. Ласкавим атеистима, који су у присуству његову оштроумним софизмима доказивали непостојање Бога, Наполеон је показао на тамно звездано небо египатско и рекао: „То је врло оштроумно што ви говорите, господо, али ко је створио све ово“? И тако, по Карлајлу, хероји су једини творци историје. Узалуд су милиони обичних људи, без хероја, они сами не могу учинити ништа. Пуританска борба против парламента могла је бити без сваког војника или грађанина, но није могла бити без Кромвела. Милиони ситних протеста против папизма изгубили би се без трага и дејства да није било Лутера. Арабија и Скандинавија не би постале оно што су без Мухамеда и Одина. „Хришћанство је највиши пример обожавања хероја“. Хришћан-