Delo

ТВОРЦИ ИСТОРИЈЕ 61 мајући јединствени узрок свих узрока. Али има закона, по којима бивају историјски догађаји, од којих су нам неки непознати, а неке можемо напипати. Ове ‘законе можемо открити тек онда, кад потпуно напустимо тражење узрока у вољи једнога човека“ Један човек, ма колико он изгледао велики, не може дати правац великим историјским догађајима. Поход Француза на Русију изгледа као да је дело Наполеоново. Толстој то одлучно негира. „Наполеон — вели он — који нам изгледа као руковођ целог тог кретања (као год што фигура изрезана на кљуну лађе изгледа дивљацима као сила која управља лађом), био је за све то време своје активности налик на детенце, које се држи за узице привезане унутра у каруцама, па мисли да оно тера каруце. Наполеон је најништавније оруђе историје“. Наполеон је само издавао заповести, други су радили. Издане заповести извршиване су не по жељи Наполеоновој, но по нужности. Обично је испадало све другчије но што је војсковођ желео и заповедао Његова активност не превазилази ни мало активност ма кога простог војника. Чак он није узрок ни своје сопствене величине, ни своје еволуције од простог војника до императора. Низ случајности подигле су га. „Најнепажљивије диспозиције крунисане су успехом". Кад је први пут дошао у Париз „он није имао никаква плана, он се свачега бојао, али партије су се хватале за њега и тражиле његову помоћ". Случајност га је истакла и увеличала, и он је поверовао у његову величину. Све случајности он је приписивао својој генијалности. Свој поход на Русију сматрао је он својим најгенијалнијим гестом. Но при том гесту здеран је сав његов сјај и показало се убоштво. У Москви он је „од свију путова активности, који су били пред њим, изабрао онај, који је био најлуђи и најштетнији“. „Нека највештији стратези замисле да је Наполеонова намера била да упропасти своју војску, па чак да измисле други низ операција, који би тако поуздано и независно од свега што би год предузимале руске трупе упропастио тако потпуно сву француску војску, као што је то учинио Наполеон. То јеучинио генијални Наполеон!“ Но пораз Наполеонов не треба приписати у заслугу ни Кутузову ни цару Александру. Сав низ догађаја до Москве, којих ниједан човек у свету није био властан, дизао је славу Наполеону и стварао ореол генија око његове главе све светлији и светлији. А сав низ догађаја од Москве, који се „никад никоме није унапред престављао у целини, него је корак по корак, догађај по догађај, тренут по тренут, потицао из не-