Delo

62 Д Е Л 0 бројене множине најразличнијих погодаба", демантовао је генијалност Бонапартину. За Толстоја су Кутузов и Александар већи јунаци од Наполеона, — Кутузов због своје далеко веће проницљивости у суштину догађаја, Александар због већег благородства, и смирене преданости вољи Божјој. Кутузов је једини правилно оценио Бородинску битку назвавши је руском победом. Цар Александар у Паризу, после пада свога противника био је најмоћнији човек у свету; но ту своју неограничену моћ он нити је нарочито истицао, нити ју је наполеонски на штету ма ког народа искористио. Он је дао слободу Французима да бирају себи краља, а сам се вратио на своје огњиште. Па ипак ни Кутузов ни Александар нису ни проузроковачи ни творци руске победе ни француског пораза. Премештање руске војске с рјазанског на калушки друм, т. зв. „крилни марш иза Црвене Пахре“ био је од одсудног значаја за исход ствари. Толстој налази да се тај покрет не може приписати ни генијалности Кутузова, ни Александра нити икога, до опште створеној ситуацији у даном тренутку. Цео тај ратни посао није се слагао са оним, „што су смишљали људи, него је потекао из битног стања маса“. Покрет људи са запада на исток предводио је Наполеон, а поход са истока на запад предводио је Александар. Александар је већи од Наполеона у томе, што је у целом том покрету „осетио руку Божју на себи“, и признао ништавност и привидност своје моћи и власти. Но ни један ни други нису у већој мери творци историје од осталих људи, који су се у том времену с њима кретали и радили. Сви су људи творци историје. Зато би само она историја била потпуна и истинита, која не би излагала биографије појединих личности, па биле оне Цезари, Александри, Лутери или Волтери, но животе „свију, без иједног изузетка, свију људи, који имају учешћа у догађајима". „Живот народа не оличава се у животу неколико људи, јер веза између тих неколико људи и народа није нађена". Је ли та веза власт? Но шта је власт? Пренос воља многих на једнога. То у праву може нешто и значити, у историји то не значи ништа. Историја власника само је историја власника, а не човечанства. Историја Наполеона и Александра и Кутузова само је историја Наполеона, Александра и Кутузова. Покрет руског народа у Казан и Сибир не може се објаснити влашћу Ивана Грозног. Покрет народа у време крсташких војни не може се протумачити животом Готфрида и Лудвика и њихових жена. ЈБуди стоје удружени на једном послу, војничком или ма ком