Delo

76 Д Е Л О тако да владају непрестано кретање и немир у држави. „Ова колиција, овај чвор, овај проблем јесте оно на чему се историја налази и што она у будућим временима има да реши“ (стр. 558). Хегел даље посматра стање у осталим државама свога доба и налази, да је у Енглеској оно најстабилније, ма да у њој влада устав који је састављен из партикуларних права. Што је у Енглеској добро то је аристократија, чији се чланови специјално спремају за политику, док у континенталним либералним земљама владају доктринари, који само заступају извесне принципе, али су сами без способности. При томе Хегел прилично ружичасто црта стање (ондашње) Немачке: лажи царства су ишчезле, а у појединим државама влада слобода личности и имовине, свима грађанима омогућен је приступ у чиновнике, али се траже и способности. Даље Хегел изводи, како ће се историја развијати у будућности и тврди, да је принцип, који има да се развије у будућности, већ нађен, и да се нешто битно ново у историји не може више да јави. На крају своје Философије Историје Хегел вели, како је она посматрала само ход појма, а морала се одрећи описивања среће и периода цветања народа, описивања лепоте и величине појединих личности. Јер по њему „философија има посла само са сјајем идеје, која се огледа у светској историји". (стр. 563). Тиме што је историја света развиће и реализација духа, она је права теодисеја, оправдање Бога у историји. С тога су ово завршне речи Хегелове у његовој философији историје: „Само уверење, да све што се десило и што се сваки дан дешава, не само што се не збива без Бога, него је битно дело њега самог, може измирити дух са светском историјом и стварношћу". (стр. 563). На завршетку овог одељка навешћемо још једно лепо упоређење из једног писма Хегеловог: светски дух стално иде напред; изгледа да се некад враћа, али то је само привидно, понекад пак он обува чизме од по седам миља (Siebenmeilenstiefeln). Он непрестано иде напред, и ништа га не може да заустави. I. ФИЛОСОФИЈА АПСОЛУТНОГ ДУХА. Апсолутни дух је дух, који је дошао до потпуног сазнања себе, који је себе свесан у појму као правој својој форми, који је јединство и субјективног и објективног духа. У апсолутном духу су биће и мишљење, субјективно и објективно, крајно и бескрајно потпуно идентични. Апсолутни је дух дух који је до-