Delo

X Е Г Е Л 77 стигао потпуну слободу и тиме постао вечан и непроменљив, док су како субјективни дух тако и објективни дух и у највишој својој форми, као светски дух, још увек коначки и променљиви. Као што се светски дух манифестира у свести о слободи народа, тако се апсолутни дух открива у њиховој уметности, религи и философији. Стога су три основне форме његове: 1. уметност, 2. религија, 3. философија. У уметности апсолутни дух себе схвата слободно опажајући, у религији побожно престављајући, у философији мислено схватајући. Уметност и религија престављају стога предступњеве мисленог схватања духа. У уметничком делу и у религији постоји сазнање идеје, само оно још није чисто, није дато у адекватној форми својој, као што је случај у философији. У уметности идеју опажамо у форми објективне стварности, у религији је замишљамо као моћ која стоји над објективном стварношћу, а у философији знамо за њу као за чисту мисао, која је у исто доба и објективна стварност. О апсолутном духу као уметности бави се Естетика. Уметност је реализација лепога, а лепо је појава идеје у чулноме или чулна појава идеје. Хегел дакле заступа правац т. зв. садржајне Естетике и то интелектуалистички правац њен, пошто се по њему садржина уметничког дела састоји у идеји, која се у њему изражава. И у природи се јавља лепо, али у несавршеној форми, оно је ту само узгредни продукт, пошто је природи главно остварење реалног објекта под могућим условима. Уметност се састоји у томе, што се у њој лепо реализира без оних услова, који га у природи ограничавају и кваре. Зато је уметнички лепо у исто доба идеал. Постоје три форме уметности: а) симболична, ђ)класична, и 3) романтична уметност. У симболичној уметности чулно је над идејом: ова се слути у делу, тако да је уметничко дело само симбол идеје. Класична уметност преставља потпуно јединство идеје и чулне појаве, или идеје и форме. У романтичној уметности идеја је у превази над чулним, чулно је само знак идеје, у њој уметност добија унутрашњи карактер, њоме се утиче више на душу. Класична је уметност лепша, али је романтична уметност значајнија, виша, јер се њоме чини прелаз ка вишој форми апсолутног духа, религији, услед чега је и идеални садржај, који се њоме изражава, религиске садржине. Од појединих врста уметности по Хегелу архитектура има највише симболичнога, скулптура класичнога, а музика и сликарство романтичнога, али