Delo

78 Д Е Л О у свакој од њих има појединих специјалних ступњева, који одговарају другим двема. Највиша уметност, поезија, спаја све ове три врсте у себи, и то по Хегелу хумор је највиша форма поезије. У појединостима Хегел је направио много тачних и интересанттних примедаба о разним уметничким делима, нарочито романтичним. Оријентална је уметност у главном симболична, грчка је класична, а хришћанска романтична. Друга форма апсолутног духа, религија, јавља се као сазнање апсолутног у форми осећања и у форми преставе: само зато што је у вези са осећањем побожности религија се јавља у форми преставе. Постоје три врсте религије: 1. природна религија, 2. религи[а духовног индивидуалитета и 3. религија откровења (или истине). У природној религији Бог стоји још у вези с природом, није издвојен још од ње, он се у њој замишља као природна сила. Главне су форме природне религије осим фетишизма, кинеска, браманска, будистичка, персиска, сирска и египатска. Свакој од њих Хегел даје нарочито име, кинеска је религија мере, браманска фантазије, будистичка унутрашњости (des Insichseins), персиска добра или светлости, сирска бола и египатска загонетке. Религија духовног индивидуалитета јавља се у три форме: као 1. јеврејска, 2. грчка и 3. римска. Јеврејска је религија религија јединства или узвишености, грчка нужности или лепоте, римска разума или целисходности. У религији духовног индивидуалитета Бог се схвата као засебан индивидуум, било као апстрактно духовно биће (Јевреји), или као биће у људском облику (Грци и Римљани). У јеврејској религији захтева се ропска послушност заповестима једнога Бога, чија се моћ над природом манифестира у чудима, у римској влада прозајична озбиљност, јер су њени богови практични богови, док су у грчкој религији богови идеалисане снаге људске природе. Религија откровења или апсолутна религија је хришћанство као највиша форма религије. По Хегелу догме хришћанске религије исто су тако истините као и ставови философије, само је разлика у форми: форма хришћанске религије је престава, а философије појам. С тога Хегел догмама хришћанства придаје симболичан карактер и објашњава их философски, чиме је једино мог>ћно оправдати његово тврђење, да је садржина хришћанске религије и философије иста. Тако Хегел објашњава симболички догму тринитета, богочовека и праотачаског греха. По Хегелу