Delo

90 Д Е Л 0 нас. Бивство се спознаје бивством у себи, собом овим нама, бескрајем и вечношћу који смо; човечношћу силнијом од земље коју нам је Бог дао, властодржаштвом у себи којим смо господари света. Слободном овом нашом и верном свом створитељу душом разагнавамо навале побеснилог отајства и бездане коби и живима овим нама и ватром бивства у себи осветљујемо васиони бескрај. Ватром живота у себи или победном човечношћу у себи мислимо, целима собом колико нас има, а не верујемо да се Бог у Васиони разоткрива онима који га не жуде да обујме својом бесконачношћу и саздају се у њ васколиком коју имају вечношћу. Кад се разумом људским размишља неглавно се предаје Богу од себе и неголемо; Живот или Бог су светотајство, и животом се својим сазнају, Богом у нама, светотајством које смо сами. Разум разорава живот и убија га вољан да га разуме, јер је разумевање растварање; и једино је мртвило што је створитељство разума и највеће кад је, и свепобедност је разума небивање, безватреност живота или Привидна Васиона, појавна, земљана ова, Бескрајно Мртвило. Математика је разум и геометрија, механика је и техника; а никакво састављање и растављање није саздатељство предивности и благородности; а живот је или душевност што је ватра васионог бивања. Предивност је и благородност васиони свет о ком нам човечанство и живот мисли; разум говори негосподским језиком германским, а разум титана је професоровање генијалних. Поврх воље те да разбија најбоља саздавања душина и да вулгаризује гневним и безмоћним језиком неблагородним молитву и љубав човечности Богу Васионе, разумова је воља да меснати будемо и страхобни земљанима собом, и цивилизације колико је има глобус разум је, големи машинист и организатор, несловенски и нехеленски створитељ. Потребно је да људство модерне земље заснива достојну колико је могућно бар културу цивилизације или човечност људства, и потребно је и велико ново и боље свезнање написати, једну модерну философију. Силни живот у човечанству и отајствена ватра у нама, сверазумевање света свељубављу мораће да пише благородности и предивности Бога у човечанству ту достојну, и болова историје, и силну као цивилизација Германије, философију. Анри Бергсон је својом Философијом Интуиције једно одлично добронамерно човечансгво и господство које је вољно да заснива Врховно Знање и Основну Науку модерног човечанства. Али се не испрофесорова модерно човечанство и не пише