Delo

ПРКВРАТ КРОЧЕОВ 91 против душевног разума кад је у вољи човеку једна животнија и победнија философија, које је мудрост да је морална величина човечанства или душевна лепота људства Истина или Предивност, Земље. Ваља философија сутрашњице да буде верна себи и при основима свог самосаздавања, нејака била макар колико; и љубав јој према Земљи Човечанства заповеда да се бије са Старим Веком и разори га, и Велика Вера мора јој бити Богочовечност Земље, или Предивност Човечанства. И верна будући вољи напретка, млада философија мира поносита и непобедива да буде, и енциклопедије своје и университете она мора собом живом и човечном да пресаздава и да рађа, и бигку са Разумом, и са Државом, и са Земљом у Човечанству, и са Грдобом у Свезналаштву она мора собом живом да бије и човечном, правом собом и искреном; мора вољом и душом дакле да се бије, ватром живота и бивањем Бога у себи а не лажју и безмоћношћу у себи, разумом тим негосподственим кога хоће да пребије у превласти бар ако не у животу. Философија култ>ре, вољна да Земљу пресаздава у морал, мора од снаге као Земља да буде самосаздана и од морала као богоналика створитељица; јуначна она мора да буде и кад је нестрахована и ваља да се бије свесилношћу целом коју има. Што је добре и важне истине у философији Бергсоновој то је прадавно већ казано човечанству; множина веровагно и правих истина, што их је он измислио, није од важности за човечност живота, нити ће се поносити кад год њима философија културе. Да је Све Једно потребно је да буде истинито и да се у Васиони Бог самосаздава велико је да верујемо, elan vital се он звао или Логос, или Воља, или Надсвест, или Ватра, или Бивство, или Једно; да је васиони живот светотајствени . свудаприсутан и свепродиран, једновит свуда и недељив, никада није противкултурно казати и човечност је најмогућије уверити у то. Али ма да би Бергсонову елеганцију интелекта могао не само пас прочитати него и обично разуман човек (изгерманизована бесловесна свезналаштва премнога и предубоки пас би препукао од граобе кад би прочитао) најбољем господству у човеку није достојна обожавања Бергсонова половна сутрашњост. Вољом се и душом саздаје философија сутрашњице, културе или човечности велико свезналаштво, благородношћу и предивношћу у себи или човечјим господством, па ако је груба нужда да се мора и мозгом или интелектом да ради, онда нека се за-