Delo

'92 Д Е Л 0 натски не говори барем, и грешно мајсторисање нека се не раз открива. Знање досадно које мора и величина сутрашњег мислиоца да има и неинтелигентно разумевање интелектом, механика и техника грађевинарства интелектуалног и болни материјал морају се, ради Бога и због доброге погрепсти у заборав и мраком завити као пребол плоти нам или земља у нама. Објаву или предивност живота свог или човека у себи велико саздатељство уметника нам показује, а не болно алатство и бесловесно материјалство којим се оваплоћена симболом већ у души идеја или воља предивности саздаје у земљу мрамора, или земљу платна, и боја, и облика, земљу тонских маса, земљу речника. Саграђивали или разграђивали у подземљу свог материјалства и хандверкства и најстаровечније, измозгавали страхобније од најбезмоћнијег човечношћу Германства, философи културе мораће на велики начин да се говоре, победнички да се пишу и мораће самозадављујући се и непоштујући се преболно елегантно да говоре јер су пуци земље вулгарне елеганције којима се не високим разумом сме проповедати о човечности, него небогом животношћу у себи, о висинама надживота или духа. Једино ће благородна, самоубилачка та философија сутрашњице, велика философија културе монархије у цивилизацији човечанства сравнити са земљом и бесконачног бола човечанске историје достојну друштвену правду засновати; а ради се о правди човечанству или о Богу на Земљи. Анри Бергсон, и не будући богостворитељски самосаздаван и страхобан подземљем, могао би владар световима да буде; кад би много мањи био и ништаван, интелектуалним креаторством једно небивство; кад би вољом и душом био страхобан или животом људства у себи. Кад би се, — говор је о самопресаздавању, пресамосаздавању, о велебном насилништву и о стварању немогућности — горди дух пребацио у себи изван себе и претворио се у паметност душе и вољу добра, на душевни начин кад би се изражавао преводећи се и понижујући, Философија Интуиције Анри Бергсона била би Философија Културе. Ледна од Философија Културе или знаменит један део, теоријско-спознајни и метафизички, Философије Културе; говор је о'философији прадревној, али која би била не енциклопедија и систем људског знања само и разумевања, него државотворна сила човечанства, моћ која заснива праведно друштво. Сутрашња философија је Стари Век преведен у човечанство, и величина је