Đul-Marikina Prikažnja

38

Впкнумо комшпке и родовп да заповедај} г на ква с'ц. Собраше се. У једно наћве замеспше две теста, једно је моје, друго младожењско; п оба претпснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турпше у моје дукат, у њпгово прстен, врзани једно за друго сас црвен свплен конац. Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви Фатимо н уземо да се обрћемо око наћве. Играју н онеја две, што су замесиле теста, играју обе сас тестане руке и ч’с по ч’с поглеђују чпје ће сп тесто попре кабардпше 10 . Јербо чпје попре кабарднше, онај ће сп је посрећан; а кому не кабардпше, но се отпуштп, он ће си је, впкају, распуштенпк 16 . А, лелке, туго ! У нас: нити кабардиса, нитн се отпушти, а нанино мп срце остпну како лед... А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мој ква с'ц снила. Снила сам, ете, баш к'д да запоју трећи петлп, како појдомо у лојзе у Ћурлпну ја, нана п брат ми аџи-Сотпр. Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови. Па како понелп смо једно панпче пуноч’чко сас зелену поприку и

15 Нарасте. 16 Неваљао, раопуштеж.