Dositej Obradović u Hopovu

ирских земаља 75

Глава ТУ Парница око манаст и за обрану просили; а на то до даљега отлучка за ответ от свјашчењејших Их уст примили, да, ако до сад прњавори пису данак давали, неће ни у напредак. Ствар несумњива јест, да ће племенита вармеђа по тласу дијеталнаго артикула таков данак изискавати. Зато вам, манастиреј настојатељем, под изгубљенијем чести и за велики ваш отговор повељевајем, да (ни) једин во евојем монастиру не допустите једну крајцару кому год прњаворци да дајут но всегда онаго који што от њих хтел будет на нас отправљајте, от нас да иштет, ашче што право знајет“.“)

Али је било у овом пограничним заплетима и домаће кривице. Оријентална немарност и тромост, више пута ситни рачуни настојатеља олакшавали су посао грамзивим суседима. Ненадовић љуто корп стога своје калуђере у мало час поменутом циркулару. „И то такожде вам јавно јест, да уже претруждени јесми от толиковремених обид, насилиј и убитков творимих евјатим монастирем от стране спахиске и прочих“. А то је отуда, тумачи се даље, што многи настојатељи, не разумевајући својих привилегија, у којима им је царским авторитетом потврђен грунт, уда се само о комшијама не омразајут . уступали би им, чим би ови затражили, десетак или какву другу правицу, и поје“ сад постао обичај. Али се ово, вели митрополит, више неће трпети. Он је протестовао код жупаније, а настојатељима овим строго заповеда, „да ни вармеђи, ни спахилуку, ни војником, ни сељаном и никому ни“ каквому какву год аренду, мотичину, жировину или какву год другу подужницу“ на свом законитом грунту не допусте побирати, него нека то они сами узимају. ПО НЕ 284 А РИВНОИНИ Ми

за) Хоп. Цирк. Прот. бр. 11 (21 септ. 1151). = Марија Терезија је онда дала „Рацзећ-Ејас“ од 600 Фор. те су прњаворци од данка жупанији ослобођени, а још доцније су изједначени са осталим поданицима, ес том разликом, да се «с њима поступа не по шђатши-у него по уговорима засебно начињеним. (Чапловић о. е. 161).