Dositej Obradović u Hopovu

Глава У Монашки устав у Хопову 12

'обцежите). Анахоретство (пустињаштво) је одсад.

изузетак. 3')

У развитку општежитија монашког веома је важан после рад Теодора, игумана манастира Отудијона у Цариграду. Рад Василија Великога има више религијозно-моралан карактер. него правно-организаторски. Његова су правила више поуке него закони. Он је пмао посла с ученицима које је носило прво одушевљење, те им је требало мање ситвичарења законског, више мудра руковођења духовног. Теодор Студит (+ 896) је, употребивши јамачно устав организатора палестинских манастира, ев. Саве Освећеног (+ Баји) заједнички живот монашки израдио до ситница, орга“ низовао је управу манастирску, одредио је свачје дужности у манастиру и установио казнени поступак. Његов је устав (ттижоу) даље утицао па остале цариградске манастире и на првога организатора атонских манастира Атанасија (1 980).3)

У манастирским уставима потпуним има два дела: 1) устав монашког богослужења (дитуртиски део), 2) устав монашког живота (дисциплинарни део). У првом делу се одређује ток службе црквене преко целе године, с обзиром на службу дневну (обдан и обнођ), службу према календару и службу двојаког триодног круга (посног и цветног).“) У већини манастирских

устава нема овога дела. него се за службе упућује

на уобичајену праксу у дркви или на познате типике, јерусалимски и студиски, или типике знаменитих храмова п манастира.7)) Тако је наш св. Сава за Хиландар пи Студеницу употребио само други део типика цари-

градског манастира Оеотеиоо 776 Ебгоустбог (Богородице

з1) Меуег |. е. 11. 15. з2) Голубински ]. с. 349. под 8), 314. 33) Меует |. е. 16.

за) Јагић, Типик хиландарски и његов грчки извор, Спо-

меник ХЈУ стр. 1. А. Дмитрјевекти, |. с. стр. ХИ. 35) Дмитрјевеки ]. е. ХХХТУ, ХСУН

рана аи

| | |

НЕ | | ђ | | |

(и а | | |