Dositej Obradović u Hopovu

122 Доситеј Обрадовић у Хопову.

Добротворке), а у њему се говори укратко о историји манастира, о основању и прилозима, како се има чинити помен ктиторима, како треба да се владају калуђери, како да се Богу моле, како да се хране, како да бирају и како да слушају своје власти56) А потпун устав је нормирао сав живот манастирски до најмањих ситница.

Кад се завршила борба око икона с победом православија (19 Фебр. 842), добило је монаштво у Византији необичан полет. Манастири су ницали на све стране. Сваки оснивач и заштитник манастира имао је право дати манастиру свој устав. Али се сад опажа, да у основи свих многобројних устава леже три устава који су се издизали нада све: јерусалимски ев. Саве Освећеног, цариградски св. 'еодора Студита и атонски св. Атанасија. Џа и у овим уставима су у темељу правила најстаријих законодаваца источног монаштва: Пахомија и Василија.)

Најдаље је захватио утицај монашког устава манастира Отудијона. (ов. Теодосије Печер ки увео је овај устав у руске манастире“) а тај исти типик

Је утицао много и и на типик евергетидског мана-

стира. који је св. Сава превео и удесио за српске манастире Хиландар и Студеницу.) Студенички је типик био јамачно узор осталим ерпским православним манастирима који су оснивани од ХИП века даље.

Кад је монаштво за доба Јустинијана | постало државном установом, није му пристајао боље никаки други облик од општежитија. По својем устројству општежитије има монархичан карактер, и оснива се на принципу подложности и потпуно опћинског жи-

30) Јатић | е. Опом. ХХХТУ стр. 2. Дмитревеки | ЗА ИЕ

37) Ив. Соколовђљ. Состолнје монашества вљ византиског деркви, стр. 317, 320.

85) Голубинеки 1. е. 311, 621.

89) Дмитрлевеки |. се. ХОШ, охбу.