Dositej Obradović u Hopovu

Глава У Монашки уставу Хопову 125 вота, На челу калуђерске опћине стоји једно лице: пгуман. Сва братија су се заветовала на безусловну послушност, управо на лишење своје воље и потпуно покорење његовој вољи. Игуман је управљао манастиром по уставу. Као што вели св. Симеон Нови Богослов, монашка опћина је организам своје врсте; глава му је игуман а чланови монас“. Као што у човечјем организму сви удови извршују своју Фун«пију под управом главе, тако по у општежитију сваки калуђер ради по распоређењу пгуманову.“")

Пред крај ХЛ века јавља се на Св. Гори нов облик калуђерске заједнице. Почиње се развргавати

општежитије, калуђери имају сваки своје лично имање, “!) пгуманска власт слаби, најзад игумана нестаје, а "манастир узима у своје руке управни одбор монаНА два или три епипропа који (со овако подино мењају. С њима заједно влада сфусис од 15 братије. Један од епитропа (240) је сенка некадашњет игумана. Монах у оваком манастиру ЖИВИ по својој вољи. сваки се брине о свом спасењу по о опћем добру онако и онолико како и колико та је воља. Нестаје једноликости у оделу и заједнице у трпези“) Заједничка је само служба Божја и гробље. Са Атона се овај нови облик монашког живота раширио по свем православном истоку и зваше се идијоритмија (0200). Црква је. наравно, стала насупрот пдијоритмији, јер

је слобода била одвећ велика, прелаз сувише нагао.

те је монаштво пошло великом назатку на сусрет;

:0) Соколовђ |. 2. 817, 988.

а) _Саде винограде, брину се о баштама, запаћују стада свакојаке стоке.... п раде све чиме 66 може доказати, да принадају свету“ — баш као и наши Фрушкогорци пре Ненадовића (Навод речи солунског ен. Евстатија у Сокотова, 417. Еветатије је умро 1192 или 1194, дакле први трагови осопштине иду пре ХЈУ в..

з3) (ваки калуђер добива од манастира дрва, вина, варива и сира, осим тога нешто новаца на одело и друге нотребе. Калуђери у идијоритмији једу месо (Н. Сејлет, Уоп

Нефсеп Ветсе тпа аце МаКедотеп. 1904 стр. 36.)

музу ~ ва лаве аи вани ара таАЊ"

Прањани АДИ

за

сега фино