Dositej Obradović u Hopovu

~=3 завњнеОрљнинвћем а

126 Доситеј Обрадовић у Хопову

ћено.20) Стога су многа питања из историје манастира. тамна. То се може рећи за све православне манастире, а за српске нарочито. Од типика српских православних манастира досад су позната и проучена само два, Хиландара пи Студенце (разлике су између њих врло мале), и то само њихов дисциплинарни део. Према томе знамо како је био уређен живот у тим манастирима, како се бирао игуман, каких је било служитеља п шта су им биле дужности, какав је био пропис о јељу п пићу, како су се калуђери одевали и т. д. али не знамо кака је била пракса у црквепој служби.)

Али о осталим манастприма нашим који су основани у ХИ, ХТУ, ХУМ веку и после, не знамо ни толико, јер нам устави тих манастира нису познати. Чини се да их нарочито састављених није ни било.““) Мислим да нећу погрешити, ако кажем, да је законодавац нашега православног монаштва св. Сава имао таки углед, да је ред који је он прописао за Хиландар и Студеницу примљен у свима потоњим манастирпма, и то, чини се, да је праксом преношен из старијих манастира у нове.

Године 1817 је архиепископ Никодим превео јерусалимски типик св. Саве Освећеног, свакојако само литургиски део, и тај се типик распростро по свој

50) Капе Југово Фезег Тујпка 156 посћ таеће уотћапЧеп: Фезеђеп Њјејеп апцећ ђезопдете Бећулепакенеп, те! зе ја дет Бесе] ЂезИтитеп Регабоћећкенен 2пеезвећлеђел ууегдеп, маћтепа зле досћ за УУушкнске! дав Уек хтабтејећег СепегаНопеп з1р4 (К'шађасћег, безећ. 4. Ђуз. 16. ПО изд. 10). Поменути, дакле, састављачи устава само су Фиксирали м сре дили оно што је до њих створено и практиковано. о историју манастирских типика веома је важно поменуто дело Дмитри-

јевекога.

51) () пракси у црквеној служби су изрекли своја мишљења, која се не слажу, Дмитрјевски |. с. 11 и Јагић |. с. о

Опоменик ХХХТУ стр. 8. 52) Понекоја наредба се налази у даровним хрисовуљама, ала то је одвећ мало, те не може накнадити прави типик.