Dositej Obradović u Hopovu

мн км; "1

Глава У Монашки устав у Хопову

(Срнској Земљи, као што сведоче многи преписи.) Ред служаба. црквених је после тога и у манастирима, удешен по јерусалимском типику; дисциплинарни ред је остао и надаље онај који је св. Сава прошисао за Хиландар и Студеницу.

о о

Нас овде највише интересује шштање: каки су устав добили Фрушкогорски манастири кад су основани крајем ХУ века и даље, у току ХУГ века 2 Поуздапа одговора на то питање засада немамо, јер се у нашим Фрушкогорским манастирима нису сачувале ни белешке о оснивању пи времену оснивања;“) о уставима нема ипрде ни трага. Упућени смо и ту на домишљање и нагађање.

Фрушкогорске манастире су основали калуђери који су дошли ејуга, уклоњајући се с народом испред опасности турске. Ови калуђери су подигли манастир не у један мах, него поступно. пошто би испросили од народа потребна средства. Изузетак од тога беху можда само Крушедол и Хопово, за које се зна да их је сазидао владика Максим.) Калуђери који су у нове манастире дошли или који "97 их сами Пре

58) Описи наших етарих рукописа су непотпуни, стога се из њих не види пуна садржина овога рада аеп. Никодима. (0 Никодимову раду писао је код нас Даничић у Гласнику ХТ (1859), Вуловић у Гласу ХИП (1894). Оригинал је у Нар. Библ. у Београду где има и доста преписа (види Љ. Стојановић, Каталог рки. брр. +08—-09). Неколико преписа има и у књижнице Срп. Кр. Академије (Љ. Стојановић, Каталог ркп. брр. 119, 120, 121). Биће да су типици св. Саве п они рукопшси што их спомиње ШаФарик у Сезећ. 4. зет. Г. под бр. 109, 110, 111 и Јагић у збаппаша У.

5а) Најстарије датуме којих се Фрушког. манастири помињу и ман. настојатеље који се (највише у записима) помињу изнео је архим. Иларијон Руварац у чланку „Православни срп. манастири у Срему“ у Шематизму архидијецезе срем.карлов. за год. 1892 стр. 1—14.

55) Ил. Руварац у Шематизму !. е. стр. 9, 2.

Ина за ап риеацарен ове финалне вени вани

пр љннр

радар нв ама алат =

ананас еави